Света заупокојена Литургија у манастиру Нова Никеја

У недељу, 22. новембра, у манастиру Нова Никеја, пред телом блаженопочившег Епископа Артемија, служена је Света заупокојена Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим уз саслужење преосвећеног Хорепископа Наума, протосинђела Варсануфија (Стошића), протосинђела Иринеја (Ристића), јерођакона Пајсија (Марковића) и јерођакона Симеона (Васића). Након Свете Литургије Владика Наум је одржао мали помен блаженопочившем Епископу Артемију. Потом је Владика Наум одржао веома надахнуту беседу о животним подвизима и богоугодним делима Епископа Артемија, Светог Марка Ефеског наших дана. У својој беседи је владика, обраћајући се свом духовном оцу и епископу, поред осталог рекао:

„Преосвећени владико, тешко је говорити о Вашем делу. Тешко је море сместити у чашу. Опростите на овим мојим муцавим речима, али по послушању, ја, најмањи између све братије, одређен сам да нешто кажем – најмлађи, најнепослушнији, са најмање љубави према Вама и тога сам свестан и због тога молим опроштај.

Преосвећени владико, добар сте рат ратовали, трку одржали, веру сачували и сад вас чека венац правде од праведног судије, Господа Исуса Христа. Добар сте рат ратовали. Зашто? Због тога што сте се обукли у свеоружје Божије послушавши Светог Апостола Павла. Узели сте штит вере, кацигу спасења и мач Духа који је реч Божија и тим оружјем победили нашег невидљивог непријатеља, ђавола.

Ви сте, преосвећени владико, као човек који је примио таланте од Господа и умножио их и Богу принео умножене таланте. Који су Ваши таланти? Шта сте то Богу принели? Труд кроз читав свој живот, труд Богу и роду какав се ретко среће, нарочито у ово данашње време, равноапостолски труд. Да видимо који су то трудови, који плодови, који дарови?

Дошли сте у Црну Реку, у ту свету обитељ која је била пред закључавање. Просто речено – скоро мртвац. И Ви сте тог мртваца васкрсли! У то време, та скоро празна обитељ, која понекад није имала монаха, при чему су околни житељи држали кључеве од храма, постаје расадник монаштва. Многи су сумњали и говорили Вам, Ваша браћа: „Не можеш ти ту, сурови су ту услови, нећеш ти издржати.“ А нису знали каква се душа крије испод тог трошног и маленог тела, какво богољубље, какво христољубље, каква жеља да се служи Богу и роду. Васкрсли сте Црну Реку и материјално и духовно, напунили је монасима.

Ето великих таланата које сте Ви Богу принели – људске душе. Човек не може да одгаји ни две овце без муке, а Ви сте толико монаштво Богу принели. Не може човек два човека, два Србина да одржи у миру, заједници, љубави и слози, једномислију, једнодушности, а Ви сте толику војску монаха окупили око себе и сјединили их у правој вери, у љубави, једномислију, једнодушју. Најпре Црноречане, а онда сте, дошавши на трон епископа Рашко-призренског, васкрсли још једног мртваца – епархију која је скоро мртва била. Духовни живот је замирао и мало монаха је било, шест живих манастира и двадесет три монаха и монахиња, не рачунајући Црноречане. И кроз 19 година епископске службе Богу сте принели у тренутку смене са трона епископа Рашко-призренског, двеста три монаха и монахиња и двадесет три жива манастира. Огромни таланти, огромне људске душе, монашке, Богу приведене и не само монашке – и многе мирјанске и свештеничке душе, читава војска хришћана, хрлила је према Вама. Због чега? Због тога што су у Вама препознали истинског пастира Христовог.

Заиста, Ваше срце, Преосвећени владико, било је препуно љубави према свима и ми смо сви то осећали. Та љубав нас је као неки магнет привлачила. Заиста, Ви сте послушали реч свог духовног оца, Светог Јустина, да човеку треба приступити на голубињим ногама. И заиста, нежнијег човека у животу нисам срео нити ћу га вероватно срести. Благ, препун љубави, поуке. И речју и делима, што је најбитније, Преосвећени владико – оно што сте речима сведочили и проповедали, Јеванђеље Христово, то сте делом испунили, постали сте жива књига Духа Светога, живо Јеванђеље Божије. И ми гледајући Ваш чист живот, богољубиви, братољубиви, чедољубиви прослављали смо Господа и благодарили му што нам је дао таквог епископа, таквог духовника.

Благодаримо и Вама од срца. То сам у име свих учинио и на Вашем задњем имендану, а ево и сада благодарим. Сада Ви знате и моје срце Духом Светим. Верујем, у телу можда и нисте знали, а сад га можете сазнати, имате такву слободу пред Господом.

После смене, а дата Вам је као награда за све трудове Ваше, због тога што сте народ одржали на Косову, због тога што сте се борили за Косово и Метохију у саставу Србије, због умножења монаштва и процвата духовног живота и за безброј доброчинстава и спасење безброј људских душа које сте Богу привели – Ваша браћа су Вас наградила сменом.

Но, тако је Бог допустио да у венцу ваших врлина стави и бесцен бисер прогона правде ради – тај најскупоценији бисер, да Вас тиме украси и плату велику на небу обезбеди. И кад сте се нашли у егзилу – гле, још једно чудо! Рађа се нешто ново – Епархија Рашко-призренска у егзилу, у тренуцима када нисмо имали ни кров над главом, ни Ви ни ми. Али ево после десет година Епархија у егзилу броји око четрдесет манастира – катакомби и оне се пуне многим монасима. Гле, ти млади људи не иду у Сопоћане, не иду у Црну Реку више, Свети Владикo, нема више тамо монаха, тамо је замрло. Не иду у Ђурђеве Ступове, не иду у велике Лавре Царске, оне су скоро празне сада. Долазе у наше гараже и ту налазе истину Божију, љубав, чистоту, праву веру.

Ми се молимо Богу да се такав смер настави и убеђени смо да ће тако и бити. Ако је тако било за Вашег живота у телу, како ли ће тек бити сада када сте без тела и имате слободу пред Господом? Имате је, сигуран сам! Ако је Ви немате, не знам ко ће је данас имати!“

Инфо служба

Све беседе Владике Наума налазе се овде.

Транскрипт целе беседе налази се овде .