Свети апостол Симеон

27. АПРИЛ

СПОМЕН СВЕТОГ АПОСТОЛА

СИМЕОНА, СРОДНИКА ГОСПОДЊЕГ,

епископа Јерусалимског (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за април)

 

Свети Симеон, сродник (тј. рођак, братанац) Господа нашег Исуса Христа, један је од Седамдесет апостола. Он беше син Клеопин, а Клеопа опет беше брат Јосифа, обручника Пресвете Богородице. Стари веродостојни историчари црквени[1] сложно сведоче: Обручник Пресвете Богородице и Клеопа беху рођена браћа, од једног оца и мајке. Јосиф беше старији а Клеопа млађи. По Јосифовом повратку из Египта, овај Клеопа узе жену по имену Марију, и роди са њом овог светог Симеона. Када Симеон одрасте, видевши чудеса Господа нашег Исуса Христа, он поверова у Њега. А после Господњег страдања, васкрсења и вазнесења он би убројан у Седамдесет апостола, и ревносно као и остали апостоли проповедаше Еванђеље Христово, проходећи градове и земље, учећи и чудотворећи, просвећујући народе светлошћу свете вере а уништавајући таму идолодемоније.

У то време на епископском престолу цркве јерусалимске бејаше свети Јаков, брат Божји, син светог Јосифа Обручника, први епископ Јерусалимски. Њега, који је сведочио за Христа, неверни Јевреји убише гурнувши га са крова храма и ударивши га мотком по глави. Ускоро после убиства светог Јакова Јерусалим би разорен од Веспазијана, као што сам Господ беше претсказао. По разорењу Јерусалима стадоше се прикупљати ученици Господњи који беху у животу и сродници по телу Христа Господа, и поставише за епископа у Јерусалиму овог светог Симеона, рођака Господњег као што о томе говоре древни историчари Игисип и Јевсевије.[2] Као други епископ у Светоме Граду, свети Симеон, будући храмом Светога Духа, украшаваше собом престо Јерусалимски, приводећи заблуделе Христу Богу.

Затим после много година, за царовања Трајанова (98 – 117. г), он би од завидљивих јеретика оптужен антипату римском Атику за две ствари: прво, што је од колена Давидова; и друго, што је хришћанин. Јер у време цара Трајана беше подигнуто двојако гоњење у Палестини, на потомке Давидове и на хришћане. И свуда су тражили Давидове потомке и убијали их, да не би међу Јеврејима остало ни трага од царског рода, еда би Јудејом вечито владали римски цареви. Исто тако су и хришћани били мучени и убијани, еда би у целој васељени били поштовани само незнабожачки богови. Тада свети Симеон, и као Давидов потомак и као хришћанин и рођак Господњи, би по наређењу антипата Атика ухваћен када му је било око сто година.[3] И пошто претрпе велике муке, свети Симеон најзад би распет на крсту (око 107 г.), као и Господ Христос, и предаде душу своју у руке Божје.[4]

—————————————————-
[1] То су: св. Епифаније Кипарски, и пре њега Игисип и Јевсевије Кесаријски (в. Епифаније, Против јереси, 27, 8; 28, 7-8; 51, 10; 78, 1-24 итд., и Похвала Св. Богородици, РС 42, 57-60. – Видети и Јевсевијеву Црквену Историју, књ. II, 1, 2.23, 4; IV, 22, 4; III, 19. 32, 1-6, – где он наводи и сведочанство Игисипово). Из ових древних сведочанстава јасно произилази, да је овај Св. Симеон, други епископ Јерусалимски, био сродник (рођак, братанац) Господа Христа, а не брат, те према томе њега треба разликовати од Симона (или Симеона) брата Господњег, тј. рођеног брата Јаковљевог, а сина Св. Јосифа Заручника из његовог првог брака. Али, одмах треба рећи да ни ова „браћа Господња“ како се спомињу у Еванђељу: Јаков, Симон, Јосија и Јуда (Мт. 13, 55; Мр. 6, 3) нису рођена браћа Христова, јер Пресвета Богородица није била жена него само заручница Јосифова. То су били синови Јосифови из његовог ранијег брака, па је он обудовео и онда му је поверена Св. Дјева Марија на чување. Пресвета Богородица је била и остала Дјева, девојка, и пре и после рођења Господа Христа.

[2] Код Јевсевија Кесаријског, Црквена Историја III, 11.

[3] Ово такође сведоче Игисип и Јевсевије (Цркв. Историја, III 19, 20 и 32).

[4] Св. Симеон се још спомиње и 4. јануара, а негде и 18. септембра.