Свети апостоли Евод и Онисифор

7. СЕПТЕМБАР

СПОМЕН СВЕТИХ АПОСТОЛА

ЕВОДА и ОНИСИФОРА,

из Седамдесеторице[1] (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за септембар)

 

Свети Евод, један од Седамдесеторице апостола, беше после светог апостола Петра први епископ у Великој Антиохији[2] и велики проповедник речи Божије. Њега спомиње свети Игњатије Богоносац[3] у својој посланици Антиохијанима, говорећи: „Сећајте се блаженог оца свог Евода, који би од апостола постављен за првог пастира; будите истински синови његови, а не прељубочинци, да се отац ваш не би постидео због вас“. Овај свети Евод написа дело о Пресветој Богородици, у коме је изложио, како је Света Дева Марија уведена у храм будући три године од рођења; како је у храму Господњем остала једанаест година; како је ушавши у петнаесту годину предата била светоме Јосифу на чување; и како је у петнаестој години родила светлост свету Господа Христа. Осим тога свети Евод је написао и многа друга корисна дела, али су сва она пропала У тешким временима гоњења Цркве Христове, због чега и нису дошла до нас. Написао је и једно под насловом „Светило“, које спомиње стари историчар Никифор Калист,[4] но које такође није дошло до нас. О светом Еводу говори се у римским мартиролозима, да је крв своју пролио за Христа и мученички скончао. А неки тврде да је свети Евод пострадао у Антиохији за време боравка цара Веспазијана.[5] У то време у једном граду диже буну неки Јеврејин Антиох, који остави своју веру и стаде приносити жртве идолима. Тада многи Јевреји бише побијени што не хтеше да принесу жртве идолима. Но тада и врло многи Јевреји примише хришћанску веру; њима беше епископ блажени Евод, који као њихов старешина и пастир би ускоро убијен.

Свети Онисифор беше такође апостол од Седамдесеторице. Њега спомиње свети апостол Павле у Посланици Тимотеју, говорећи: Господ да да милост Онисифорову дому, јер ме много пута утеши, и окова мојих не постиде се; него дошавши у Рим потражи ме још с већим старањем и нађе. Нека му да Господ да нађе милост од Господа у дан онај. И у Ефесу колико ми послужи, ти знаш добро (2 Тм. 1, 16-18). Свети Онисифор беше епископ у Колофону[6] и у Киринеји[7] и пострада за веру примивши мученичку смрт. О његовом мучеништву сведочи мартиролог, у коме се каже да свети Онисифор после многих мучења би везан за дивље коње и растргнут, а дух свој предаде у руке Богу, и заједно са светим Еводом борави у збору исповедника Божјих у насељима небеским.

———————————-
[1] Спомен њихов врши се и 4. јануара заједно са Седамдесеторицом Апостола.

[2] Некада велељепна престоница Сиријске државе; сада бедна паланка.

[3] Ученик светог еванђелиста Јована Богослова; спомен његов празнује се 29. јануара и 20. децембра.

[4] Живео у четрнаестом веку, написао „Историју Цркве“.

[5] Римски цар, царовао од 70. до 79. године.

[6] Колофон – древни град Лидије, у северозападном крају Мале Азије. Недавно откопане његове рушевине.

[7] Киринеја – главни град истоимене области у Либији, на северозападној обали Африке. То је био највелељепнији и најбогатији град у северној Африци. Данас остале само рушевине.