Свети апостоли Карп и Алфеј

26. МАЈ

СПОМЕН СВЕТОГ АПОСТОЛА

КАРПА,

једног од Седамдесеторице (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за мај)

 

Свети апостол Карп, један од Седамдесеторице апостола, беше пратилац и слуга светог апостола Павла; разносио је његове посланице онима којима беху намењене. Подвизавајући се много са апостолом Павлом у проповедању благовести Христове, свети Карп претрпе многе напасти. Затим би од апостола Павла постављен за епископа града Верије у Тракији. Но свети Карп потруди се проповедајући еванђеље Христово и на острву Криту. Ту он прими у свој дом и светог Дионисија Ареопагита. Ту он виде и Господа који му се јави у виђењу, када Га Карп мољаше да казни два грешника, и чу глас Господа који му говораше: Мучи Мене још, јер сам готов да поново будем распет за спасење људи.

Свети Дионисије Ареопагит сведочи о светом Карпу и то, да никада није почињао чинодејствовати пречисте и Животворне Тајне док претходно није имао с неба божанско виђење[1].

Епископујући у Верији, свети Карп обрати ка Христу Богу многе незнабошце. Изобличавајући пак Јевреје, он неке од њих убеди да верују, да је Христос кога су они распели – истинити Бог и Творац свега. Али га зато остали Јевреји сурово и немилосрдно мучеше и убише, и он предаде Душу своју у руке Господу.[2] А чесне мошти његове богобојажљиви хришћани сахранише у том истом граду, и оне многим болесницима даваху исцељења у славу Христа Бога нашег.

 

СПОМЕН СВЕТОГ АПОСТОЛА

АЛФЕЈА (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за мај)

Отац двојице апостола из Дванаесторице, и то: Јакова Алфејева и Матеја Евангелиста. Скончао је свој земаљски живот мирно. Био је из галилејеког града Капернаума, али је неизвесно где је проповедао Еванђеље[3].

———————————————–
[1] Свети Дионисије Ареопагит са великом похвалом говори о апостолу Карпу. У својој посланици монаху Демофилу он каже о светом Карпу: Овај муж беше велики по својим врлинама и одликоваше се тако узвишеном чистотом ума, да је поседовао велику способност за боговиђења.

[2] Свети Карп пострадао крајем првога века.

[3] По св. Никодиму Светогорцу можда је овде спомен не Алфеја, него Јакова Алфејевог, апостола из Дванаесторице. По С. Еветрадијадису можда је реч о апостолу Јуди и његовој деци: Алфеју, Аверкију и Јелени, који се даље спомињу.