Свети апостоли Петар и Павле – Петровдан

Ако се за иједан празник светитеља Цркве Божије може рећи да је најзначајнији, и за Цркву и њено трајање најбитнији то је свакако празник светих апостола Петра и Павла. Зато за њих свети Јустин Ћелијски вели: „…наши вођи, наши бесмртни вођи – ко су? Свети Апостоли Петар и Павле и сви остали Свети Апостоли, и са њима и уз њих сви Светитељи“.

Свети апостол Петар пореклом беше Јеврејин, и пре него што је постао апостол Божији звао се Симон. Он је брат светог апостола Андреја Првозваног из града Витсаиде. По занимању је био рибар, по природи простодушан и богобојажљив, држао је заповести Господње. Био је ожењен сестром апостола Варнаве и са њом је имао једног сина. Његов брат Андреј, дође му једног дана и рече: „Ми нађосмо Месију, Христа“ и одведе га Исусу, а Исус, погледавши га рече му: „Ти си Симон, син Јонин, ти ћеш се звати Кифа (Петар)“.

Бринуо се о својој кући и породици све док га Господ није позвао на апостолство. Он је први од ученика Божијих који је изразио јасну веру у Господа Исуса, рекавши: „Ти си Христос, Син Бога Живога“ (Мат. 16, 16). Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера постепено се утврђивала. Иако, се по људској слабости апостол Петар три пута одрече Господа, он се искреним покајањем удостоји да први од свих апостола види васкрслог Господа, Исуса Христа.

По вазнесењу Господа нашег Исуса Христа, свети Петар, као врховни међу апостолима би први учитељ и проповедник. Проповедао је Јеванђеље по Палестини, Малој Азији и Италији. Чинио је многа чудеса која и дан данас, када му се обратимо са искреном молитвом чини. Излечио је благодаћу Божијом многе болесне, васкрсавао мртве. Чак су се и дејством његове сенке исцељивали многи болесници. Цар Нерон га је осудио на смрт, и разапео на крст, али наопако, јер сматраше да није достојан исте смрти као Господ.

Свети апостол Павле – Пре апостолства звао се Савле. Пореклом беше из племена Венијаминова, из града Тарсе. Најпре је био гонитељ хришћана и њихов мучитељ, али Господ га на чудесан начин изабра за свог ученика и ревнитеља хришћанске вере. На путу за Дамаск јави му се сам Господ и у виђењу му рече да престане са прогоном хришћана. Након тога Савле се крсти и постаде Павле и посвети се апостолској служби. Најревносније је проповедао Јеванђеље широм света. У почетку га остали апостоли из бојазни нису прихватали, али касније увидеше да је и он ученик Господњи попут њих, и прихватише га као себи равног.

Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско трпљење. Кроз дане и дане његовог проповедања живот му је стално висио о концу и пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је распрострањивао Цркву у многим местима и достигао ту меру савршенства да је могао рећи „Не живим ја, него Христос у мени“, онда је мученички предао своју душу Господу. Био је посечен у Риму, у време цара Нерона, баш када и апостол Петар.

Апостолски трудови и проповед ових двају врховних апостола утврдили су Цркву широм васељене. Наука Христова и благодат Божија коју су ова два апостола предавала хришћанима, предавала Цркви Божијој, представљају темељ и ограду Цркве, која захваљујући том темељу и тој огради постоји до данашњих дана. Свако ко прихвата ту апостолску науку чувајући је неповређеном и непромењеном наслеђује и очувава и спасавајућу благодат Божију.

Зато је за Цркву њен епитет Апостолска од суштинског значаја и важности, апостолност Цркве јесте залог њеног постојања и опстајања. Свако удаљавање од здраве и неокрњене, еванђелске науке светих апостола западајући у разне јереси, значи и лишавање себе благодати Божије, која је сукцесијом, преко Светих Апостола рукополагањем предавана Цркви од самога Христа, а самим тим то значи и отпадање од Цркве Божије и од самога Бога.

Молитвама Светих Апостола Петра и Павла нека би нас Господ утврдио и сачувао у њиховој науци и у Својој благодати, а тиме нека би утврдио и сачувао и саму Цркву Своју у векове векова.

Тропар, глас 4.

Апостола Првопрестолници, и Васељене Учитељи, Владику свих молите: да дарује мир Васељени, и душама нашим велику милост.

Тропар, глас 4.

Апостолов первопрестолници и всељенија учитељије, Владику всјех молите: мир всељењеј даровати и душам нашим велију милост.

Кодак, глас 2.

Твердија и боговјешчанија проповедатељи, верх апостолв Твојих Господи, пријал јеси в наслажденије благих Твојих и покој: бољезни бо оњех и смерт пријал јеси паче всјакаго всеплодија, Једине свједиј сердечнаја.

Кондак, гл. 2.

Чврсте и Богоносне проповеднике, прве Твоје Апостоле, примио си Господе у насладу блага Твога и покој. Њихова страдања и смрт примио си више од сваког изобиља, Ти, Који Једини познајеш људска срца.