Свети апостоли Прохор, Никанор, Тимон и Пармен

28. ЈУЛИ

СПОМЕН СВЕТИХ АПОСТОЛА И ЂАКОНА:

ПРОХОРА, НИКАНОРА, ТИМОНА и ПАРМЕНА (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за јули)

 

По Вазнесењу Господњем и по силаску Светога Ауха на апостоле знатно се увећа број верних у Јерусалиму; стога по савету апостола, који у то време борављаху у Јерусалиму, бише изабрани за ђаконску службу седам угледних људи, пуни Духа Светога и премудрости: Стефан, Филип, Прохор, Никанор, Тимон, Пармен и Никола Антиохијанин. И свети апостоли, помоливши се Богу метнуше руке на њих и поставише их за ђаконе (Д. А. 6, 1-6).

Од ових изабраних ђакона свети Првомученик Стефан празнује се засебно 27. децембра, а Филип 11. октобра. Никола Антиохијанин није ушао у ред светитеља због своје јереси. Остала четворица немају посебних дана празновања, него их света Црква све заједно празнује у данашњи дан, иако су скончали у разна времена и у разним местима апостолски проповедајући Христа и мученичком смрћу запечативши своју проповед.

Свети Прохор је најпре са осталим саученицима био сапутник светог врховног апостола Петра (још до Успенија Пресвете Богородице). Потом је апостол Петар поставио светог Прохора за епископа града Никомидије у Витинији, као што то блажени Симеон Метафраст[1] казује у Житију светог апостола Петра под 29 јуни. После пак Успенија Божије Матере свети Прохор је дуго време био сапутник светог апостола Јована Богослова и заједничар његових трудова; заједно с њим пропутовао је многе крајеве, заједнички подносећи страдања и муке од незнабожаца за Еванђеље Христово; с њим је и на острву Патмосу био заточен, где је записао оно што је свети Јован Богослов по откривењу Божјем њему устима својим говорио. После тога свети Прохор се понова потруди у Никомидији, где он би први епископ, обраћајући ка Христу Богу заблуделе људе и умножавајући новосабрану цркву. А када дође у Антиохију, свети Прохор мученички сконча, убијен од незнабожаца због проповедања Христа.

Свети Никанор пострада у исти дан када свети Првомученик Стефан би камењем убијен; у то време беше велико гоњење на Цркву јерусалимску, и свети Никанор би убијен заједно са две хиљаде људи који беху поверовали у Христа. Начин на који је он убијен спомиње се у Канону: заклан од Јудејаца као јагње, он би принесен на жртву Христу Богу (Канон, песма 4, 6 и 7).

Свети Тимон би постављен од светих апостола за епископа града Бостре у Арабији. За проповедање имена Христова он много пострада од Јудејаца и Јелина; би бачен и у ужарену пећ, али изађе из пећи ни најмање неповређен огњем. По римском Мартирологу, свети Тимон пошто изиђе неповређен из пећи, би распет на крсту.

Свети Пармен са пламеном вером обављаше поверену му од светих апостола проповедничку службу; на њихове очи он умре, и они га рукама својим сахранише и умерено оплакаше. Међутим, неки тврде да је он мученички скончао и овенчао се венцем мучеништва.[2]

————————————–
[1] Симеон Метафраст – знаменити црквени писац у десетом веку; рођен у Цариграду; био секретар цару Лаву Философу и Константину VII; свршавао важне дипломатске мисије; спасао Солун од уништења 904. године, убедивши поглавицу Араба да за град узме новчани откуп; при крају живота био патриције и магистар (врло високо звање на царском двору). Због његовог побожног живота Црква га уврстила у ред светих; празнује се 9. новембра. Симеон Метафраст се веома прославио својим црквеноисторијским радовима; он је саставио, или правилније – сабрао, „Житија светих“; но при томе се свети Симеон није ограничио само на скупљање древних повести о житијима, подвизима и страдањима светих, него их је препричавао или прерађивао; отуда му и назив „Метафраст“, што на грчком значи: преводилац, препричавалац, прерађивач.

[2] По мишљењу неких истраживача, свети апостол Пармен проповедао је Еванђеље у Македонији; сматрају да је свети Пармен мученички скончао при крају владавине цара Трајана (98-117. године).