Свети првомученик Стефан, архиђакон. Сродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше.
Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово „као лице ангела“ (Дап 6, 15), то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божија, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа.
Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их „издајницима и крвницима“ (Дап 7, 12). И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божију. И то што виде, он објави Јеврејима: „Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега гдје стоји с десне стране Бога“ (Дап 7, 56). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Савле, доцније апостол Павле.
У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога на апостоле. Тело светог Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога.
На празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Ариљу, уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона Епархије.
Владика Артемије је овом приликом уручио захвалнице ктиторима овога манастира браћи Стефановић: Драгутину, Ђорђу и Милошу.
Захвалнице су уручене и добротворима овога манастира: Стоји Димитријевић из Ариља, Милошу Милошевићу из Косјерића, Славку Радовановићу из Лучана, Предрагу Стојановићу из Ниша, Радмили Лазић из Косјерића, Предрагу Милетићу из Врана, Михајлу Поповићу из Горобиља, Вучку Николићу из Вигошта, Сретену Топаловићу из Миоковца, Николи Прокићу из Даросаве, Ивану Радовићу из Грдовића, Слободану и Зорици Ћитић из Ужица, Војкану Павловићу из Ниша, Милојку Ђурићу из Ариља, Милошу Радовановићу из Чачка, Зорану Петровићу из Ниша, Рају Милићевићу из Врана поред Ариља.
Након Свете Литургије празнични трпезу љубави приредио је протосинђел Агапит, са својом у Христу братијом.
Инфо служба
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литуригји.