Свети Јона Новгородски

5. НОВЕМБАР

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ ЈОНЕ,

архиепископа Новгородског (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за новембар)

 

Свети Јона, у свету Јован, родио се крајем четрнаестог столећа. У седмој години својој он остаде сироче. По промислу Божјем њега узе к себи благочестива удовица Наталија Медоварцева. И матерински се стараше о слабуњавом дечаку. Даде га она и да се књизи учи. Бојажљив и повучен, он је избегавао дечје игре, и врло се марљиво учио. Брзо напредујући у учењу и доброј нарави, он је све више и више задобијао љубав своје помајке.

Једном се вршњаци Јованови играху на улици, а Јован их посматраше. Утом се на улици појави човек, дотле непознат у Новгороду. Био је то свети Михаил Клопски, Христа ради јуродиви.[1] Деца се слегоше око њега, радознало га посматрајући. Но свети Михаил, провиђајући будућност блаженог дечака Јована, приђе к њему и пророчки му рече: „Иване, учи се приљежно, јер ћеш бити архиепископ у овом Великом Новгороду!“ – Рекавши то, он загрли Јована, целива га и удаљи се. И зби се ово пророчанство, након педесет година, а четири године после блажене кончине светог Михаила јуродивог.

Када Јован постаде пунолетан, у њему сазре жеља да се сав посвети Господу: да се замонаши. На педесетак километара од Новгорода, у огромној шуми, далеко од сваког насеља, налазио се усамљени манастир Отњаја. Блажени Јован оде у овај манастир; архимандрит Харитон га с љубављу прими и постриже у монаха, давши му име Јона. Монах Јона стаде водити строг и суров живот, пун великих монашких подвига. Код братије његови подвизи изазиваху дивљење. И кад се архимандрит Харитон престави, братија једнодушно изабраше блаженог Јону за игумана своје обитељи.

На новој дужности блажени се показа мудар управитељ, прави пастир, кротки руководилац и искусни наставник. Глас о његовим трудовима и подвизима брзо се пронесе по Великом Новгороду. Многи из Новгорода и других места стадоше долазити к њему за поуке, молитве и благослов. Многи почеше давати прилоге манастиру. Број монаха се увећа; и сви они према својим моћима подражаваху свог светог игумана.

Године 1458. упокоји се архиепископ Новгородски Јевтимије. Вољен и поштован, овај врли јерарх би оплакан од свега народа и чесно сахрањен.[2] На његово место, по једнодушној жељи Новгорођана, би изабран и постављен блажени Јона. За Новгородског архиепископа њега посвети сверуски митрополит свети Јона.[3] Украшен свима врлинама, нови архиепископ бејаше пун љубави према својој пастви. Као праведни Јов он беше: око слепоме, нога хромоме, отац убогима, заштита сиротама (ср.Јов. 29, 12). Сви су желели да га виде, да му се поклоне, да се поуче од њега. Сви, па и сами велики кнезови Московски.

Свети архиепископ је подигао многе храмове, а премноге украсио. Подигао је цркву светом Сергију Радонежском; подигао цркву светим Великим Јерарсима; подигао цркву светом Јовану Претечи; обновио цркву светог великомученика Димитрија; подигао цркву светом Симеону Богопримцу. Много је допринео оснивању Соловецког манастира.

После многих светих архипастирских трудова и подвига, светитељ Новгородски осети да му се ближи кончина, и написа завештање да буде сахрањен у своме манастиру Отњаја. Причестивши се Светим Тајнама, он мирно отиде ка Господу 5. новембра 1470. године. Новгородска паства са доличном чешћу сахрани тело свога љубљеног пастира, наставника и заштитника, и то при цркви светог Јована Претече у манастиру Отњаја, у гробници коју сам свети архиепископ беше спремио.

Након сто година чесне мошти светог архиепископа показаше се нетљене и чудотворне: из гроба његова текла је река чудеса. Сваки, који је са вером приступао к раки светитељевој, добијао је исцељење, ма од какве болести боловао.

—————————————
[1] Спомен његов празнује се 11. јануара.

[2] Спомен његов празнује се 11. марта.

[3] Спомен његов 31. марта. Митрополитовао од 1448. до 1461.