„Син Уроша I и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе Балканске и монахе Атонске да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана цара Бугарског и Ногаја цара Татарског, да би земље своје одбранио.
Сви ратови његови били су успешни, јер се непрестано Богу молио и у Бога уздао. Сазидао преко 40 цркава. Осим оних у својој земљи, као: Трескавац, Грачаница, св. Ђорђе у Нагоричу, св. Богородица у Скопљу, Бањска итд. он је зидар цркве и ван своје земље, у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, у Св. Гори. Упокојио се у Господу 29. октобра 1320. год. Тело његово показало се ускоро нетљеним и чудотворним. Као такво оно и данас почива у Софији у цркви Светога Краља“.
Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Бадовинцима поред Шапца, у Катакомби која је посвећена овом великом Светитељу.
Његовом Преосвештенству су саслуживали: архимандрит Николај, протосинђел Варнава, протосинђел Варсануфије, протосинђел Иринеј, протосинђел Агапит, јеромонаси Јован, Роман, Платон и јерођакони Дамјан и Паладије.
Велики број верника се окупио на Светој Литургији из Шапца и многих других места. Светим и Животодарним Тајнама Христовим су се причестили и деца и одрасли. Након Свете Литургије Епископ Артемије је извршио чин резања славског колача, и освећења славског жита.
Залог славског колача за наредну славу преузео је Владимир Благојевић, члан Братства „Свети Краљ Милутин“ из Шапца. После Свете Литургије Владика Артемије се обратио присутним верницима са беседом, где је на крају нагласио:
„Ми смо сабрани овде у име Господа Христа, исповедамо веру коју смо примили од светих апостола, светих Отаца, светих Васељенских Сабора, преко светога Саве и краља Милутина, светог владике Николаја и оца Јустина Ћелијског. Ето ми смо на томе путу и на томе путу треба да останемо без обзира на све нападе, на све критике, на све лажи које се износе против нас. Треба да будемо сигурни да је ово тај пут, пут спасења, пут праве вере, пут који води у живот вечни ради чега смо и створени од Бога и послати у овај свет овде. Да овде живећи припремимо себе за Царство небеско, за живот вечни у Царству Божијем, у Царству Христовоме, тамо где се налазе наши свети преци на челу са светим Савом, са краљем Милутином и осталим светитељима из рода нашега. Да и ми чувајући њихову веру удостојимо се, када пођемо одавде, да нас Господ прими у своје Царство, да и ми са свима светима тамо славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.“
Трпезу љубави је спремио настојатељ јеромонах Симеон са својом братијом. И после Свете Литургије, атмосфера је била благодатна. Монаси су певали Косовске песме, и тако наставили традицију из својих манастира у Епархији рашко-призренској.
Нека би Господ дао, молитвама Светог Краља Милутина да се једном сви вратимо на Косово, и победимо свејерес екуменизма која се надвила као тамни облак над свима нама.
Инфо служба
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.