Свети Никола прослављен у Лозници

„Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се свети Николај код свог стрица Николаја, епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе.

Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: „Да не зна левица твоја што чини десница твоја“ (Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: „Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан“. Одмах потом чудесним Промислом Божијим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији.

Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божијем. Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји, и, из велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење према Николају. Заштитник истине Божије овај дивни светитељ био је вазда и одважан заштитник правде међу људима.

У два маха спасао је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божији. Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо наблизу и надалеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у Царству небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога. Упокојио се 6. децембра 343. године“.

На празник Светог Николаја Архиепископа Мирликијског чудотворца, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Лозници у цркви посвећеној овом дивном Светитељу.

Његово Преосвештенство началствовао је Светом Литургијом, уз саслуживање архимандрита Николаја, протосинђела Варнаве, протосинђела Наума, протосинђела Варсануфија, протосинђела Иринеја, протосинђела Агапита, јеромонаха Софронија и јерођакона Дамјана. Епископ Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита.

Свети Николај је и крсна слава Епископа Артемија, а међу свечарима су били и Архимандрит Николај који је прославио имендан, мати Сара, ктирор цркве у Лозници Милоје Стевановић и многи други.

Владика Артемије је упутио и честитку оцу Николају и осталим свечарима: „Нека је данас срећна и Богом благословена слава овога манастира, оцу Николају са његовом братијом. Ово је прва слава овога манастира, први свети Никола зимски и ако је манастир освећен на летњег светог Николу, ово је такође манастирска слава. Нека је срећна слава и ктитору ове свете обитељи брату нашем Милоју и његовој породици који такође славе. И многима из мога монаштва који данас славе па и мени нек је срећна слава, јер знам да ће те сви честитати али ред је да и ја сам себи честитам. Нек да Бог и свети Никола да свима буде ова слава, ова молитва на спасење и на живот вечни. Амин“.

Након Свете Литургије припремљена је трпеза љубави за све присутне. Међу гостима су били Марко Јакшић, Милан Ивановић, Игор Војиновић и многи други. Нека би Господ дао молитвама Светог Николаја, да Епископ Артемије слави своју крсну славу на многаја љета.

Инфо служба

 Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији у Лозници код Чачка.