19. НОВЕМБАР
СПОМЕН СВЕТОГ ПРОРОКА
АВДИЈЕ (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за новембар)
Свети пророк Авдија беше из села Витахарама од предела Сихемских. Он служаше на дворцу царева Израиљских, и беше домоуправитељ у цара Ахава.[1] Од младости своје Авдија бејаше веома богобојажљив; и када сав Израиљ одступи од Бога и стаде се клањати поганоме Ваалу,[2] он тајно служаше Једином Истинитом Богу отаца својих који спасе Израиљ из Египта и проведе га кроз Црвено Moре no суву. А када безакона Језавеља убијаше пророке Господње, Авдија узе сто пророка, и сакри их, по педесег у једну пећину, и храни их хлебом и водом у време глади која би у дане пророка Илије. Једном Ахав дозва Авдију и рече: Пођи по земљи на изворе и на све потоке, еда бисмо нашли траве да сачувамо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока. И поделише међу се земљу куда ће ићи: Ахав отиде једним путем сам, а Авдија отиде другим путем сам. А када Авдија бејаше на путу, срете га пророк Илија; и он га позна, и паде ничице, и рече: Јеси ли ти, господару мој Илија? – А он му рече: Ја сам; иди и кажи господару своме: ево Илије. – А Авдија рече: Шта сам згрешио, да слугу свога предаш у руке Ахаву да ме погуби? Тако да је жив Господ Бог твој, нема народа ни царства куда није слао господар мој да те траже; и када му говораху да тебе нема, он закле царства и народе, да заклетвом потврде да те нису могли наћи. А ти сада кажеш: иди, кажи господару своме: ево Илије. А кад ја отидем од тебе, дух ће те Господњи однети, а ја нећу знати куда; обавестим ли ја Ахава, и он дође и не нађе те, убиће ме, a слуга се твој боји Господа од младости своје. Није ли казано господару моме шта сам учинио кад Језавеља убијаше пророке Господње? како сакрих стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину, и храних их хлебом и водом. А ти сада кажеш: иди, кажи господару своме: ево Илије. Убиће ме. – А Илија рече: Тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, данас ћу му се показати.[3]
Тада отиде Авдија у сусрет Ахаву и обавести га о светом пророку Илији. И Ахав отиде пред Илију. И кад Ахав виде Илију, пророк Божји га изобличи што наводи несрећу на Израиљ оставивши заповести Господње и приставши за Ваалима, за лажним боговима.[4] Затим свети пророк учини велико чудо: низведе с неба огањ на жртву и воду, као што о томе пише у Књигама о царевима.[5] Видећи то Авдија се радоваше због свемогуће силе Бога свог, и пламтијаше љубављу к Њему, и гораше ревношћу за Њега, и служаше My усрдније ходећи по заповестима Његовим. Затим, када умре Ахав и на престо ступи његов син Охозија, Авдија у то време обављаше војничку службу. И он, по сведочанству светог Доротеја и блаженог Јеронима, бејаше један од она три педесетника, које Охозија шиљаше к пророку Илији, од којих двојицу сажеже огањ који паде с неба на њих по речи пророка, а трећи педесетник, који и беше Авдија, би помилован: јер он са смерношћу приступи светом пророку Илији, клече на колена пред њим, и молећи га рече му: Човече Божји, поштеди душу моју и душу ове педесеторице, слугу твојих. – И поштеде га Илија, и устаде и отиде с њим к цару (4 Цар. 1, 9-15). Од тога времена Авдија напусти царску службу, и пође за светим пророком Илијом, и доби дух пророштва као онај који је пророке Господње сачувао и прехранио и за пророком ишао. A када умре, он би погребен са својим претцима.[6]
————————————-
[1] Ахав – цар Израиљски, царовао од 924-903. године.
[2] Ваал значи „господар“; врховно божанство многобожаца Феничана, коме су се клањали и Израиљци који беху изневерили своју веру; његова празновања била су праћена развратом.
[3] 3 Цар. 18, 4-15.
[4] 3 Цар. 18, 16-18.
[5] 3 Цар. 18, 19-46.
[6] Свети пророк Авдија сахрањен у Самарији; живео на 900 година пре Христа; оставио пророчку књигу, која заузима четврто место међу књигама такозваних малих пророка. У њој месијанско пророштво: о спасењу од Сиона и о царству Господњем, тојест о Цркви Новозаветној.