Свети Сава у Барајеву

Свети Сава, архиепископ српски. Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. ава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски.

Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божије на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594.

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона Епархије, на празник Светога Саве.

Владика је извршио чин сечења славског колача и благосиљања кољива, које је у спомен Светог Саве припремио протосинђел Наум, са својом братијом.

У својој беседи Владика је рекао:

Све што има свето у нашем Српском народу у нашој Српској Цркви, све што је честито, све што је часно и поштено, све је од Светога Саве. Он је тако постао родоначелник рода нашега, и зато га тако свечано прослављамо, свуда по целом земаљском шару, и у свим нашим храмовима. Како је то Свети Сава постигао, да учини тако бројна и величанствена дела? Тако што је престао да живи за себе, а живео је за Господа Христа и за свој народ. Он је попут Апостола Павла, уселио Христа у своју душу, у свој ум, у своје срце. И могао је да каже са Апостолом Павлом : “Не живим више ја, него живи у мени Христос”. Управо та Христоликост Светога Саве јесте извор и објашњење, одкуда Светом Сави једном човеку да учини тако велика и славна дела, којима ће Српски народ живети докле постоји на овоме свету. А надамо се до скончанија света и века.

Након Свете Литургије Епископ Артемије је поделио деци пакетиће, а трпезу љубави за све присутне припремио је протосинђел Наум, са својом братијом.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.