Свети свештеномученик Иполит

30. ЈАНУАР

СПОМЕН СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА

ИПОЛИТА РИМСКОГ

и КЕНСОРИНА, САВИНА и ХРИСИЈЕ ДЕВИЦЕ

и осталих 20 мученика пострадалих с њим. (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за јануар)

 

Ови свети пострадаше 269. године, за царовања Клавдијева[1] а намесниковања Викаријева и Улпијева. Свети Кенсорин беше први члан Сената, магистер по звању[2]. Оптужен као хришћанин, и упитан, он смело исповеди Христа. Зато би бачен у тамницу. Пошто силом Христовом учини многа чудеса, па и мртвога васкрсе, сви присутни војници повероваше у Христа. Зато им свима главе отсекоше; а беше их двадесеторо.

Блажена Хрисија, хришћанка, блисташе и пореклом и побожношћу. И она би изведена на суд. Најпре је обесише, па је воловским жилама тукоше; затим је изнемоглу повалише на земљу, и бише је дебелим моткама, и ребра јој буктињама палише, и онда у тамницу вргоше. Доцније је опет изведоше из тамнице, камењем јој вилице поломише, корбачима оловним по леђима бише, затим јој камен о врат везаше и у дубину морску бацише. И тако блажена девица доби венац мучеништва.

Зато што исповеди веру у Христа, светог Савина тукоше тешким чекићима; затим га о дрво обесише, жилама бише, и бакљама му груди палише. А он усред тих мука, благодарећи Господа, предаде душу своју у руке Његове.

Сазнавши за ова мучеништва свети Иполит свештеник римски, побуђен божанском ревношћу, оде и укори намесника за свирепост и нечовечност, и назва га крвопијом. Намесник се наљути и нареди те га по лицу тукоше, и на друге многе и страшне муке ставише, a ca њим и свештенике и ђаконе који су га пратили. Најзад им везаше и руке и ноге, па у море бацише. И тако ови блажени добише неувенљиве венце мучеништва.

————————————-
[1] Клавдије II цар римски, царовао од 268. до 270. године.

[2] Магистер уствари значи учитељ; али овај назив означавао је на царском двору у Византији једну од највиших дворских дужности.