Утешите, каже се, свештеници, народ мој… говорите у уши Јерусалиму (Ис.40,12). Реч има особину да ојача тежњу у марљивима и да побуди ревност у нераднима и лењивима. Због тога војсковође, постројивши војску, пред ступање у битку говоре поучне речи. И [њихов] подстицај има велику снагу, у многима често изазивајући и презирање смрти. Приликом извођења бораца на борбу у стадиону, обучаваоци и васпитачи младића употребљавају велико уверавање у неопходност да се потруде за задобијање венаца. И многи од њих, повучени частољубљем према победи,не штеде ни тела своја. Због тога је и мени, који обучавам војнике Христове за борбу против невидљивих непријатеља и који подвижнике благочашћа уздржањем припремам за венце правде, неопходна подстицајна беседа. Шта ћу, дакле, рећи, браћо? Ономе ко се припрема за војни подухват и ко се бави телесним вежбама својствено је да своје тело крепи обиљем хране, како бисе с већом снагом латио посла. Онај, међутим, ко не ратује против крви и тела, него против поглаварстава, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе (Еф.6,12), треба да се за подвиг припреми уздржањем и постом. Уље помазује борца, а пост укрепљује подвижника благочашћа. Према томе, колико одузмеш од тела, толико ћеш додати души како би блистала духовним здрављем. Јер, победа над невидљивим непријатељем се не може извојевати телесним снагама, него постојаношћу душе и трпљењем у невољама.
За оне који га прихвате, пост је користан у свако доба. Јер, демонски напади нису смели према ономе ко пости. И анђели (чувари наших живота) делотворније обитавају уз оне који сусе очистили постом. Он је нарочито користан сада, када се у читавој васељени проповеда о њему. Нема ниједног острва, ни копна, ни града, ни народа, ни удаљене области у којој се не чује та проповед. Напротив, и војнички логори, и путници, и морепловци, и трговци – сви подједнако слушају и радосно прихватају заповест. Нека се због тога нико не искључује са списка оних који посте. У њега је укључен читав људски род, сви узрасти и сви различити чинови. У свакој цркви анђели бележе оне који посте. Пази да се због краткотрајног уживања јелом не лишиш анђелског записивања и да се пред оним ко сабира војнике не покажеш као кривац за бекство из војничког строја. Мање је опасно да некога оптуже да је, бацивши штит, побегао из битке, неголи да се покаже да је одбацио велико оружје – пост. Јеси ли богат? Немој увредити пост избегавајући да га удостојиш своје трпезе. Немој га истеривати из свог дома, приморавајући га да безбожно буде презрен од уживања, како те једног дана не би оптужио пред својим Законодавцем и да ти се не би, у виду казне, наложило велико уздржавање од хране услед телесне болести или неке друге несретне околности. Сиромах, опет, не треба да буде подругљив према посту, с обзиром да је одавно у његовом дому и за његовим столом. Женама је пост својствен и природан као и дисање. Нека деца, као расцветале биљке, буду орошена водом поста. Старцима ће давнашње навикавање на пост олакшати труд. Труд који је усвојен дуготрајном навиком не изазива много бола код оних који га упражњавају. Путницима је пост угодан сапутник. Као што их наслађивање приморава да се обремене товаром и да са собом носе оно што је неопходно за насладу, тако их пост чини лаганим и покретним. Када их позову у поход ван граница отаџбине, војници се снабдевају само оним што је неопходно, а не оним што служи наслађивању. Зар и нама, који се боримо против невидљивих непријатеља и који се после победе над њима журимо ка вишњој отаџбини, не приличи далеко више да се задовољимо само оним што је неопходно, слично овима који живе у војничком логору?
Злопати се као добар војник (2.Тим.2,3) и законито се бори да би био овенчан, знајући да се онај ко се бори од свега уздржава (1.Кор.9,25). Не треба да занемарим ни оно чега сам се сетио управо у тренутку док говорим, наиме да се световним војницима по мери залагања увећава давање залиха. Духовни, пак, војници, имају утолико више достојанства уколико имају мање хране, с обзиром да се наша кацига по својој природи разликује од пропадљиве: она је од бакра, а наша је сачињена од наде спасења (1.Сол.5, 8). Њихови штитови начињени су од дрвета и коже, а наши су штитови тврђава вере. Ми смо обучени у оклоп правде (Еф.6,Н), а они на себи носе неки панцир. Мач којим се ми бранимо јесте мач Духа (Еф.6,17), док се они штите гвозденим мачем. Према томе, очигледно је да нису иста јела која дају снагу једнима и другима. Нас укрепљују догме благочашћа, а њима је неопходно да насићују утробу. Време које се окреће донело нам је многожељене дане: сви их примимо са радошћу као своје древне учитеље, којима нас је Црква отхранила у благочашћу. Уколико, дакле, намераваш да постиш немој бити суморан као Јевреји, него буди јеванђелски весео (уп. Мт.6,16). Немој оплакивати оскудицу стомака, него се свом душом радуј због духовних наслада, с обзиром да знаш да тело жели против Духа, а Дух против тела (Гал.5,17). Будући да се они међусобно противе, одузмимо телу његову страсност и увећајмо душевну снагу како бисмо се обукли у венце уздржања, пошто уз помоћ поста победимо страсти.
Према томе, припреми се да будеш достојан часног поста, тј. немој данашњим пијанством поништити сутрашње уздржање. Лоше је расуђивање м лукава мисао: „Пошто нам је одређен петодневни пост, данас се погружимо у опијање“. Онај ко намерава да ступи у законит брак са часном женом неће најпре у дом увести наложнице и непотребне жене, будући да законита жена неће трпети да живи са развратнима. Ни ти, дакле, очекујући пост, немој најпре приступати пијанству, тј. свенародној блудници, мајци бестидности, пријатељици смеха, помахниталој и склоној најразличитијим разузданостима. Јер, у душу, оскрнављену пијанством, неће ући пост и молитва. Онога ко пости Господ ће примити унутар свештених ограда. Онога, пак, ко се опија Он неће [примити], с обзиром да је оскрнављен и безбожан. Уколико сутра будеш дошао са задахом вина, и то поквареног, зар ће ти се твоје пијанство урачунати у пост? Немој узимати у обзир да одавно ниси узимао већу количину вина, него да се још ниси очистио од вина. Где да те убројим? У пијанце или у оне што посте? Претходно пијанство привлачи те себи, а садашње лишавање потврђује да постиш. Ти си као сужањ потчињен пијанству које се праведно не удаљује од тебе: оно као јасан доказ твог сужањства представља задах вина који се из тебе шири као из боце. На тај начин, твој први дан поста ће бити недоличан, с обзиром да сусе у теби сачували остаци пијанства. Очигледно је, пак, да услед лошег почетка и све остало губи вредност. Пијанице… неће наследити Царство Божије (1.Кор.6,10). Какву ћеш имати корист уколико посту приступаш пијан? Уколико пијанство затвара двери Царства пред тобом, каква ће бити корист од поста? Зар не видиш да искусни укротитељи гладовањем припремају коње који ће се надметати? Ти се, међутим, намерно оптерећујеш преједањем,те стомакоугађањем превазилазиш и бесловесне [животиње]. Оптерећена утроба није неспособна само за брзо трчање, него и за сан. Јер, притешњена мноштвом унете хране, она ме допушта да мирно лежимо, него нас присиљава да се преврћемо са једне стране на другу.
Пост чува децу, уцеломудрује младога. а старца чини достојним поштовања. Јер, старост украшена постом бива још достојнија поштовања. Пост је најдоличнији украс жена, узда у цветању младости, чувар супружништва, хранитељ девствености.Такве су његове бриге у сваком дому. Како, међутим, пост дејствује у нашем друштвеном животу? Он читав град и читав народ чини послушним утишавајући метеж, смирујући свађе и прекидајући оговарање. Који ће учитељ својим доласком тренутно прекинути дечји жамор као што ће почетак поста утишати немире у граду? Који се забављач појавио у време поста? Који је раскалашни скуп потекао од поста? Нежни осмеси, блудничке песме и бучни скупови се истог тренутка удаљују из града, протерани постом као неким строгим судијом. Кад би га сви прихватили за саветника у својим делима, ништа не би спречавало да у читавој васељени завлада дубоки мир: народи не би устајали једни на друге и војске се не би међусобно сукобљавале. Кад би господарио пост, не би више ковали оружје, не би се састајали судови, не бисмо никога држали у оковима: једном речју, не би било ни пљачкаша у пустињама, ни клеветника у градовима, ни пирата на мору. Кад би сви били ученици поста, по Јововим речима, не би се чуо ни глас цариника (Јов 3, 18). Наш живот не би био жалостан и преиспуњен чамотињом кад бисмо усвојили пост. Јер, очигледно је да би он свакога научио не само уздржавању од јела, него и потпуном удаљавању и отуђивању од среброљубља, лакомости и сваког другог порока. Након њиховог искорењивања, ни нас ништа не би спречавало да живот проводимо у дубоком миру и без душевне пометње.
Међутим, они који одбацују пост и теже наслађивању као животном блаженству уведоше велико мноштво зла, чинећи штету сопственим телима. Примети само различит изглед лица оних који ће се појавити вечерас и оних који ће се појавити сутра? Данас су лица надувена, румена, влажна од зноја. И очи су влажне и дрске, услед унутрашњег помрачења лишене разговетности опажања. Међутим, лица ће сутра бити спокојна, сталожена, добивши природну боју и испунивши се смисленошћу и сваком тачношћу осећања, с обзиром да унутра неће бити узрока који ће помрачивати природна дејства. Пост је уподобљивање анђелима, сажитељ праведних, целомудреност живота. Пост је Мојсија учинио законодавцем. Самуило је плод поста. Ана се након поста помолила Богу: Адонај, Господе, Елохиме, Саваоте, уколико погледавши погледаш на слушкињу своју и даш ми мушко семе, ја ћу ти га посветити (1.Цар.1, 11), те вина и силовитог пића неће окусити до смрти своје (Суд. 13,14). Пост је одгајио великог Сампсона. Док му је он помагао, непријатељи су падали у хиљадама, градске капије су се изваљивале, а лавови нису издржавали снагу његових руку (Суд.14,6; 15,16; 16,3). Међутим, кад су га обузели пијанство и блуд, непријатељи су га ухватили и ослепели, тако да је постао ругло за децу иноплеменика (Суд.6. 21, 25). Илија је постом затворио небо на три године и шест месеци (З.Цар.17, 1). Будући да је видео да се од преједања рађа необузданост, по неопходности је на њих наложио невољни пост, тј. гладовање, чиме је зауставио њихов прекомерно распрострањени грех. Као усијаним гвожђем или одсецањем, он је постом прекинуо даље напредовање зла.
Примите га, убоги, као свог сажитеља и сатрпезника. Примите га, слуге, као починак од непрестаног труда служења. Примите га, богати, с обзиром да вас исцељује од штете коју изазива преједање: он кроз промену чини угоднијим оно што сте због навике ниподаштавали. Примите га, болесни, будући да је мајка здравља. Примите га, здрави, као чувара доброг здравља. Питајте лекаре и рећи ће вам да је од свега опасније преизобиље благостања. Због тога најопитнији [међу њима] постом искорењују сувишно, како се снага не би срушила под бременом угојеног тела. Када лишавањем сврсисходно униште оно што је прекомерно, они хранитељској сили стварају неки простор и потпору за друго нарастање. Стога сваки подухват и свако телесно стање има користи од поста: он је увек подједнако доличан и у домовима и на тржницама, и ноћу и дању, и у градовима и у пустињама. Будући да у толико много случајева пружа своја добра, прихватимо га са радошћу по речи Господњој, а не суморно, као лицемери (Мт. 6,16), те без извештачености покажимо своју душевну озареност. Мислим да подстицање на пост не захтева толико напора колико [убеђивање] да се данас не падне у зло пијанства. Јер, многи се придржавају поста како по навици, тако и због стида пред другима. Плашим се опијања које љубитељи вина чувају као очинско наслеђе. Јер, због предстојећих пет дана поста неки безумници данас пију вино као да се припремају за далек пут. Ко је безуман да махнита као пијани још пре него што почне да пије? Зар не знаш да утроба не чува залог који прима? Она је најневернији савезник у договорима, тј. скривница која ништа не може да сачува. Уколико је много у њу положено, она ће задржати само штету, при чему оно што је у њу унето неће моћи сачувати. Гледај да ти сутра, кад дођеш с пијанчења, не буде казано оно што је данас прочитано: Не изабрах такав пост, каже Господ (Ис.58, 5). Због чега спајаш неспојиво? Какву заједницу има пост са пијанчењем? Каква је веза између опијања и уздржања? Какво је слагање храма Божијег са идолима (2.Кор.6, 16). Храм Божији су они у којима обитава Дух Божији (уп. 1.Кор.3, 16), а храм идолски су оии који посредством ггијанства примају у себе нечистоту неуздржања. Данашњи дан је предверје поста. Међутим, онај ко се оскрнави у предверју није достојан да уђе у светињу. Ниједан слуга који жели да умилостиви свог господара, неће за заступника и помиритеља изабрати његовог непријатеља. Пијанство је непријатељство према Богу, а пост почетак покајања. Према томе, уколико желиш да се кроз исповест вратиш Богу, клони се пијанства, како те не би још више отуђило од Њега. Уосталом, за похвалан пост није довољно искључиво уздржавање од јела. Напротив, ми треба да постимо постом који је угодан Богу. Истински пост је удаљавање од зла, уздржавање језика, обуздавање гнева, разлучење од похоте, оговарања, лажи, кривоклетства. Уздржавање од [наведенога] је истински пост. Тиме је пост добар.
Наслади се Господом (Пс. 37, 4) у поучавању речима Духа, у прихватању спасоносних обичаја и у свим учењима која служе поправљању наших душа. Међутим, чувајмо се од скривеног поста. Пророк моли да буде избављен од њега, говорећи: Неће Господ уморити глађу душе праведних (Прич.10, 3), и: Не видех праведника остављеног, ни семе његово да тражи хлеба (Пс.36, 25). Јер, онај ко зна да су деца патријарха Јакова због хлеба отишла у Египат свакако не говори о чулном хлебу и вину, него о духовној храни којом се усавршава наш унутрашњи човек. Нека на нас не дође пост којим је Господ претио Јудејцима: Гле, иду дани, говори Господ, кад ћу пустити глад на земљу, али не глад хлеба ни жеђ воде, него слушања речи Господњих (Ам.8, 11). Праведни Судија је на њих навео такву глад кад је видео да њихови умови умиру од глади због неокушања учења истине, док се њихов спољашњи човек прекомерно дебља и гоји. У свим наступајућим данима Дух Свети ће да нам приноси храну јутарњим и вечерњим радостима. Нека се нико својевољно не лишава духовне гозбе. Узмимо сви удела у трезвеној чаши коју је Мудрост растворила и подједнако принела како би свако црпео по мери пријемчивости. Јер, раствори чашу своју и покла стоку своју (Прич.9, 2), тј. храну за савршене, чија су чула навиком извежбана за разликовање и добра и зла (Јев.5, 14). Обилно се [реченим] нахранивши, покажимо се достојни радости брачне ложнице у Христу Исусу, Господу нашем, коме нека је слава и сила у векове векова. Амин.
Преузето из књиге Свети Василије Велики – Беседе, Манастир Хиландар, 2002