Свети Василије Велики о егзилу православних хришћана

“Све оно што сам себи рекао када сам чуо за тегобне судске процесе против вас, а које вам приређују непријатељи Бога, помислио сам да би било добро да вам саопштим преко писма. Рекло би се да сте ви, у времену које је за многе људе мирно, задобили блаженство, које је резервисано за оне који су гоњени Христовог имена ради. Но, никако време није мирно, јер се они који који раде зле ствари представљају као браћа доброчинитељи. Због тога би могло да се помисли да никакав сукоб није у току. Али, сукоб унутар породице је најгори. Јер, против непријатеља који су отворено декларисани као такви и који нису “наши“, лакше се можемо борити. А када смо измешани са оним непријатељима који су међу нама, ми смо тада изложени сваком ризику. А то се управо дешава са вама. Наши Оци су били прогоњени, али од пагана. И тада је отимана њихова имовина, куће разаране, а они су били прогањани од стране непријатеља нас хришћана, имена Христа нашег ради. Данашњи гонитељи не мрзе нас никако мање од тих ранијих гонитеља. Али, ови данашњи, да би обманули многе, ките се именом хришћана, како би они који су заиста гоњени били лишени утехе исповедништва. Због „хришћанства“ ваших гонитеља, многи хришћани слабијег расуђивања признају да сте неправедно прогнани, али [будући збуњени] не признају вам да ви можете имати мученичку смрт за Истину [држе вас за расколнике]. Зато мислим да је за вас резервисана већа плата од праведног Судије него што је дао ранијим мученицима. Јер, ти мученици су имали и признање од народа и плату од Бога, а ви, иако ваша постигнућа нису мања од мученичких, немате похвалу јавности. Стога је праведно да ваша плата буде већа у животу будућег века.

Зато вас молим да не падате у очај, већ да се обновите љубављу према Богу, и да из дана у дан додајете своју ревност, знајући, да у вама треба да се очува преостала вера, коју ће Господ наћи на земљи. Чак и ако се епископи истерају из храмова – да вас то не потресе. Чак иако се појаве издајници међу свештенослужитељима – немојте колебати вашу веру у Бога. Нису имена и титуле оно што спашава, већ су то вера и истинска љубав према нашем Створитељу. Сетите се како су архијереји, књижевници и презвитери смислили заверу против Господа и колико је мало појединаца из народа прихватило Реч Божију. Сетите се како се не спашава мноштво, већ само изабраници Бога. Не бојте се непостојане народне масе, коју као воду океана шибају ветрови тамо-вамо. Ако само и један треба да се спаси, попут Лота у Содому, треба да сачува трезвено расуђивање и чврсту наду у Христа, јер Господ не напушта његове свете. Поздравите сву у Христу братију у моје име и молите се истински за моју убогу душу“.

Свети Василије Велики, Писма – ΤΟΥ ΕΝ ΑΓΙΟΙΣ ΠΑΤΡΟΣ ΗΜΏΝ ΒΑΣΙΛΙΈΟΥ ΕΠΙΣΤΟΛΑΊ, Patrologia graeca [32, 945-948]