Свети Великомученик Артемије прослављен у Љуљацима

„Овај славни светитељ беше родом Мисирац и први војвода цара Константина Великог. Када се цару Константину јави победни крст, окружен звездама, и Артемије виде тај крст, поверова у Христа Господа и крсти се. Доцније, у време цара Констанција посла га овај цар у Јеладу, да пренесе мошти св. Андреја из Патраса и св. Луке из Тиве у Цариград, што војвода Артемије с радошћу изврши.

По том би постављен Артемије за августалија и намесника царског у Мисиру, у коме звању он беше и за време Констанција, сина Константинова, и за извесно време цара Јулијана Одступника. Када овај богоодступни цар пође у рат на Персијанце, заустави се у Антиохији, и нареди да и Артемије са својом војском дође у Антиохију. Артемије дође.

У то време удари цар на муке два хришћанска свештеника, Евгенија и Макарија. Видећи то св. Артемије узбуни се свим срцем, изађе пред цара и рече му: „зашто, царе, тако нечовечно мучиш невине и Богу посвећене мужеве, и зашто их присиљаваш да се откажу од вере православне?“ И још прорече Артемије цару: „твоја је погибао близу“. Разјарени цар посла она два чесна свештеника у изгнанство у Арабију, где ускоро скончаше, а војводи Артемију скиде чин војнички и нареди да га шибају и трзају.

Свега рањена и искрвављена бацише Артемија у тамницу, где му се сам Господ Христос јави, исцели га и утеши. Потом цар нареди, те га простреше на један камен а другим тешким каменом притиснуше, тако да се тело св. Артемија све здроби и спљошти као даска. Најзад му главу одсекоше, 362. год. А цар Јулијан оде на Персијанце и погибе срамно, као што му св. Артемије и прорече“.

На празник Светог Великомученика Артемија, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију, и уједно прославио свој имендан у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима. Епископу су саслуживали: архимандрит Николај, протосинђел Варнава, протосинђел Наум, протосинђел Варсануфије, протосинђел Евтимије, протосинђел Висарион, протосинђел Иринеј, протосинђел Максим, јеромонаси Игњатије, Јован, Роман, Мартинијан, Хризостом, Симеон, јерођакони Дамјан, Сава и Партеније и свештеници Небојша и Слободан.

Велики број монаха и верника се окупио да заједно прославе имендан свога Епископа. Чин резања славског колача и освећења славског жита, извршио је архимандрит Николај.

Епископ Артемије нам је доказао како он следи пример Светитеља чије име носи, и како је слатко страдати за Христа.

После Свете Литургије сви присутни су се укрепили на трпези љубави, на којој је Епископ Артемије одржао беседу и између осталог рекао: „Ето ми смо принуђени да се састајемо по Катакомбама, по гаражама, по шупама, како је где могуће. Али Господ је рекао да је свуда земља Господња, и да се Богу можемо молити свуда и на сваком месту. И то је што се данас догађа у нашој Српској Цркви уствари испуњење тога пророштва Господа Христа. Који је још рекао и предрекао зашто ће то све тако бити. Јер каже: „Омрзнуше на мене и на Оца мога“. У чему се та мржња огледа? Пре свега у неверовању у Његову истину, у Његову реч, у Његово Јеванђеље. Таквих је било кроз историју Цркве много, разних јереси, разних заблуда, разних лутања и скретања и десно и лево. И данас на жалост и у нашој Српској Цркви, има много оних који су залутали, који су се удаљили од правог Светосавског пута, од пута који су Свети Апостоли оставили, њихови наследници Свети Оци утврдили, Свети Сабори одогматили. Па зато данас некако је омилело многима, па и међу највишим чиновима Цркве овоземаљско благо, и због угађања људима, и људским слабостима, пристајемо на све и на свашта. И на папизам, и на екуменизам, и на глобализам, и на све друге заблуде које савремени свет измишља и шири у нашем народу“.

Нека би Господ дао, молитвама Светог Великомученика Артемија, да и следеће године прославимо имендан нашег Епископа и духовног Оца, у миру и радости.

ДОЛГОДЕНСТВУЈ ПРЕОСВЕЋЕНИ ВЛАДИКО – на многаја љета!

Инфо служба

Прочитајте транскрипт Владикине беседе изговорене на трпези љубави после Литургије.

Фотогалерија