Милост Божија спасава све оне који милост Божију ишту. А милост Божију могу искати само они који имају веру у живога Бога и који су сами срца милостива. Зато један апостол говори: без вjepe није могуће угодити Богу. Човек од своје стране не може бити милостив у смислу хришћанском, ако нема вере у живога Бога. И тако вера je семе а милост плод. Други исто тако важан плод вере јесте молитва.
Вера, молитва и милост представљају у здравој души три хармонична гласа, који вапију Богу за помиловање. Подигнута је вековна препирка између католика и протестаната, да ли се човек спасава вером или добрим делима. Код православних те препирке никад није било. Православна Црква није цепкала закон Божији него је тражила да се испуни сав са скрушеношћу и самоосудом, сећајући се речи Спаситељевих: Кад свршите cвe што вам је заповеђено, реците: ми смо непотребне слуге јер учинисмо што смо били дужни (Лука 17, 10).
А усиновљење ни код људи не бива само због плаћеног дуга него и по милости онога који усиновљава. И тако, човече и сине човечји, веруј, моли се и буди милостив, но не уздај се ни у шта своје него само у милост Божију.
Свети Владика Николај
На празник Светог Владике Николаја, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у селу Драгобраћа поред Крагујевца, код оца Небојше.
Ова Богомоља је посвећена Владици Николају.
Епископу су саслуживали свештеномонаси, свештеници и свештенођакони Епархије.
Владика је извршио чин сечења славског колача и благосиљања кољива, које су припремили домаћини славе отац Небојша и Стојан Јанковић из Смедерева.
Залог славског колача за следећу годину преузео је професор Милан Мићуновић.
У својој беседи Владика Артемије је нагласио:
Ту веру Православну браћо и сестре, целога живота свога проповедао је и утврђивао својим животом, својим примером и својим речима и списима и данашњи дивни велики Светитељ кога славимо, Свети Владика Николај, Епископ орхидски и жички. Он је целога живота свога служио васкрслом Господу, он је Господа имао у срцу своме и он је живео васкрсењем Његовим и зато је могао на крају да каже: „Добар рат ратовах, трку сврших и веру одржах.“ Он је заиста очувао веру Православну и предао је нама нашем народу, као најдрагоценији бисер који у овом свету постоји, да га чувамо и сачувамо.
Након Свете Литургије, домаћини славе са оцем Небојшом су спремили трпезу љубави.
Инфо служба
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.