СВЕТОГОРЦИ ЕКУМЕНИСТИ II

Нису непознате везе које Светогорци имају са манастиром Бозе (Bose) у Италији. О томе постоје подаци на њиховој интернет презентацији.

Бозе је манастир на северу Италије, мешовити (мушко-женски) и међуконфесионални (римокатоличко-православни), чији је игуман Enzo Bianchi. Манастир је основан 1965. а данас има око 80 припадника, монаха и монахиња, који потичу из седам различитих нација.

Манастир представљају као „место изучавања, сусрета и гостољубља, које је отворено за све, и у коме се развија један динамички дијалог међу различитим хришћанским Црквама, са циљем проналаска заједничког духовног наслеђа. У том циљу манастир сваке године организује Међународне Екуменистичке Симпозијуме о Православној духовности, дајући тако прилику како Православним истраживачима тако и њиховим колегама из других хришћанских конфесија, да се сретну и да развију општење између Цркава, путем међусобног упознавања и удубљивања у духовне ризнице које извиру из сваког предања понаособ“.

{gall}galerije/svtgrcekmnst/fotos1{/gall}

На Међународним Екуменистичким Симпозијумима сваке године учествују Православни из разних помесних Цркава. Током служења папистичке „Литургије“ на Симпозијуму септембра 2010. године, један православни свештеник Грк причестио се папским остијама, у присуству Православних Архијереја, професора Универзитета итд.

{gall}galerije/svtgrcekmnst/fotos4{/gall}

Поводом одржавања осамнаестог по реду Међународног Екуменистичког Симпозијума септембра 2010. године, игуман светогорског манастира Симонопетра арх. Јелисеј послао је игуману манастира Бозе Enzo Bianchi-у поздравно писмо.
 

{gall}galerije/svtgrcekmnst/fotos2{/gall}

Светогорски манастир Симонопетра познат је по изразито екуменистичком настројењу – курс који је трасирао, по сведочанствима самих Светогораца, још претходни игуман Симонопетре архимандрит Емилијан. Данас је манастир Симонопетра једна од перјаница у том смислу, и међу најотворенијим светогорским манастирима према инославнима. Познат је и метох Симонопетре, женски манастир Оримилија на острву Халкидики.

Српској јавности, осим самог манастира, најбоље ће бити познат о. Атанасије Симонопетритис, управо због велике рекламе у Србији вршене од стране пре свега еп. А. Јевтића (а и остале двојице тзв. Јустиноваца), који већ годинама ужива изузетно уважавање у манастиру Симонопетра. Отац Атанасије Симонопетритски избио је поново у жижу интересовања приликом недавне посете Патријарха Вартоломеја Светој Гори (октобра 2011), када су Светогорци приликом торжественог и величанственог дочека који су приредили Патријарху, певали, у његову част за ту прилику припремљене од стране о. Атанасија из Симонопетре, тропаре. Сви игумани великих манастира на Светој Гори били су „на броју“ и присутни приликом дочека Патријарха Вартоломеја, како би му том приликом принели хвалоспеве и доксологије. Једини отпор и протести који су исказани потицали су од стране монаха из светогорских скитова и келија.

У тим тропарима Светогорци се моле Господу да Патријарху Вартоломеју, „крманошу умнога брода (Цркве)“ дарује још много година, „за изграђивање верних и похвалу Цркве“!

Сличног садржаја били су и тропари које је приликом претходне посете Светој Гори, у част Патријарха Вартоломеја, саставио такође о. Атанасије Симонопетритски.

{gall}galerije/svtgrcekmnst/fotos3{/gall}

Фатални Трио Српске Цркве ужива велику подршку од стране одређених кругова у Светој Гори, знајући то итекако у српској јавности да искористи и пласира, градећи вешто себи са једне стране (непостојећи) ореол предањских Епископа, а са друге стране јачајући своје позиције подршком од стране одређених, њима сродних, кругова.

Тако су приликом недавног Симпозијума одржаног септембра 2011. у манастиру Жича, о женском монаштву позвани да говоре и Светогорци(!). Неизбежно ту је био игуман манастира Симонопетра Јелисеј, затим игуман манастира Ватопеда Јефрем, као и монах Мојсије Светогорац. Међу њима је био и садашњи Епископ месогеје, такође симонопетритски монах, Николај. Циљ је свакако био да се на овај начин озваничи безакоње учињено у Епархији рашко-призренској, печатом који ће донети Светогорци, као и да се „легализује“ квази-Епископ рашко-призренски, са којим се наведени Светогорци нису либили да служе! Нису се устручавали наведени оци Светогорци да на овај начин дају отворену подршку јавним безаконицима и екуменистима у Српској Цркви, попут Амф. Радовића, Ат. Јевтића, Ир. Буловића, Т. Шибалића… Гостопримство овоме скупу пружио је манастир Жича.

Не треба свакако заборавити ни Проигумана манастира Ивирон, о. Василија Гондикакиса, који је такође током 2010, док је још била свежа „крв“ проливена акцијом Тријумвирата над Епископом Артемијем, дошао у Србију да присуством и саслуживањем даде више него отворену и јасну подршку главним актерима! Током посете учествовао је у прослави где су учешће узели такође Рабин Београда, папски Нунције у Београду, Муфтија…

Уредништво

{gall}galerije/svtgrcekmnst/fotos5{/gall}