Свједочанство Једног Америчког Војника о Прогону Епископа Артемија

Драга браћо Срби православци и сестре Српкиње православке,

У Недељу, 7-ог Августа, љета Господњег 2011, у граду Кливланду, православни Срби из Америчке државе Охајо, приредили су дочек Његовом Преосвештенству Епископу Рашко-Призренском у Егзилу – Артемију. Поред одличног програма и пријема какав се приређује само најбољем међу Србима, истакао се говор бившег америчког маринца господина Давида Хантера Хејнса, који је свједочио о притисцима вршеним од стране генерала НАТО снага на Владику Артемија, како би га приморали на сарадњу. Овај говор свједочи о храброј борби Владике Артемија за интересе српског народа и државе Србије на окупираној светој земљи Косову и Метохији, и потврђује политичку природу прогона Владике Артемија. Комплетан превод овог говора слиједи у наставку. (Објашњења у загради припадају аутору).

Видео снимак Давидовог говора можете погледати на:

„https://www.youtube.com/watch?v=O47mpC1K2X0“

Ваш брат у Христу
Душко Јанковић

Превод Говора Давида Хантера на српски језик:
Уводни говор Петра Свилара: Сада имам част да вам представим, причам на енглеском, зато што овдје имамо господина који је био припадник америчке војске на Косову. Он је познавао Владику Артемија још онда, и велика му је част што је дошао да вас види Владико Артемије. Дошао је из Синсинатија да вас види данас. Желио бих свима вама да представим Давида Хамптона.

Говор Давида Хантера: Хвала. Био сам у америчким маринцима, не у војсци. 2000. и 2001. године служио сам као припадник УМНИК-а. Био сам командир полицијске станице у Качанику и тада сам први пут упознао Владику Артемија. Послије мог искуства (боравка) на Косову, вратио сам се кући и многе ствари су се промјениле. Можда сте већ чули ту причу када сам држао говор Четницима прије неколико мјесеци. Почео сам да радим и сарађујем са Православном Црквом на Косову у 2008. и 2009. години, и тада сам добио благослов Владике Артемија за хуманитарне активности у том региону. Састајао сам се и разговарао са њим (Владиком Артемијем) око пет пута у року од неколико година. Последњи пут сам га видјео у Грачаници, у љето 2009. године. Јако ми је драго да видим Владику и оца Дамјана овдје у мојој земљи. Овјде сам данас зато што желим да чујем од Владике шта се то дешавало, јер ништа (што се десило) нема смисла. Ствари које сам слушао о Владици једноставно се нису подударале са оним што сам ја запамтио о њему. Желио сам да чујем од њега директно шта се то десило и зато сам данас овдје. Ја не разумијем српски језик, тако да не знам шта је речено до сада, али се надам да неко може да ми преведе.

Оно чега се сјећам јесте да је Владика стално био присутан тамо. Није био у некој другој земљи. Био је на Косову у вријеме најтежих година скорије историје Косова. Оно чега се сјећам из 2000. и 2001. године јесте да је Владика био са својим народом. Био је у манастирима. Био је Владика! Он је издржавао у неописивим околностима. Ми смо морали да га штитимо. Није могао да излази ван манастира, јер би био убијен на лицу мјеста у 2000. и 2001. години. Имао је оружану пратњу гдје год је ишао. Ово је човјек који је остао са својим народом, а могаo је да оде, у то сам сигуран. Многи Срби су отишли, зато што су морали. Данас на Косову има мање од 100,000 Срба. Када видите фудбалски стадион Државног Универзитета Охајо, има много више људи на том стадиону него Срба на Косову. Он је био један од њих. Морали су да га отјерају! Он није хтјео да оде (напусти Косово)! У вријеме неколико састанака које сам имао са Владиком, из његових говора се могло видјети да је то човјек јаких убјеђења. То је било очигледно! Намјеравао је да остане са својим народом без обзира на све. Последњи пут сам га видјео када је имао састанак… Ја сам се сусрео са њим тада поводом неке друге ситуације. Један генерал, амерички генерал је ушао. Био је то командант НАТО снага за, вјерујем, цијелу југоисточну Европу. Нисам знао да он долази, а и он сигурно није знао да ђу ја тамо бити. Ушао је са својом пратњом, а Владика ми је рекао да останем и будем свједок оног што ће да се деси. Ћутао сам. Генерал је био тамо само из једног разлога. Био је тамо да понуди Владици Артемију још једну шансу: Да ли ћеш играти игру са нама (по нашим правилима) или нећеш? Било је то једноставно. Жељели су да знају да ли ће играти (како они свирају), да ли ће бити политички подобан. С обзиром на то шта се све било десило, Косово је сада независна држава, и све остале ствари… Генерал је рекао: пошто се све ово издешавало, шта ћеш сада да радиш? Хоћеш да будеш добар? Хоћеш да играш (како ми свирамо)? Одговор Владике Артемија је био, још увијек ми је тешко кад то кажем, али ћу покушати да кажем до краја шта је он рекао: Ми ћемо наставити да живимо овде, ми ћемо наставити да патимо овде, и ми ћемо умријети овде!

Нисам читао ову причу на интернету. Нико у Београду ми није рекао ову причу. Видјео сам то, био сам свједок тога и чуо сам те ријечи! Шта се десило од онда, не знам. Ја сам у Охају. Али то (што се десило) нема смисла. Нешто није у реду и ја не могу да повјерујем да човјек, који је издржао оно што је он (Владика Артемије) издржао, који је био са својим народом, и који је рекао оне ријечи команданту војне силе… Рекао је то америчком генералу. И ја не могу да вјерујем да је све то што се послије десило истина! Једноставно не могу то да прихватим! И желим да чујем од њега (Владике Артемија) шта он има да каже, па ћемо наставити даље. Јако је лијепо видјети Владику, здравог, и овдје у Сједињеним Државама.

Завршне ријечи Петра Свилара: Хвала вам веома много. Част ми је и задовољство да вам кажем да је Давид примио Православну вјеру.

У Детроиту
Држава Мичиген
8/11/2011

Говор превео са енглеског на српски
Душко Јанковић