Традиционални Завичајни сусрети писаца Косовског Поморавља 2016, Шилово (1. део)

Завршени традиционални Завичајни сусрети писаца Косовског Поморавља 2016, Шилово

Повељу ти нећу опростити

Истакнутом писцу и афористичару Милану Илићу – Маји додељена је Повеља Светог кнеза Лазара за допринос српском стваралаштву

У Шилову, српском месту надомак Гњилана, уз многа пратећа искушења средином месеца новембра ипак су одржани традиционални Завичајни сусрети писаца Косовског Поморавља 2016.

Кажемо „ипак“ јер је овај својеврсан караван писаца прозе, поезије и афоризама од самог почетка био изложен перманентној опструкцији од стране локалних моћника. Завичајни сусрети писаца замишљени су као одговор на потребу да се српски народ на простору Косовског Поморавља духовно одржи организовањем низом различитих културних и уметничких манифестација.

Репертоар Сусрета покрива родољубиве, љубавне и патриотске теме којим се чини покушај промовисања правих духовних вредности овог поднебља. Ранијих година су Сусрети одржавани уз симболичну помоћ Канцеларије за Косово и Метохију која се стално смањивала да би ове године била потпуно укинута. И поред свих ових пратећих недаћа Сусрети су заказани за 08. новембар да би се, из мало знаних разлога, померили за недељу дана касније. Предвиђено је било да књижевни ствараоци са ових простора читају своју поезију и делове из прозних дела у оквиру литерарних часова који би се одржали у основним школама у Клокоту, Партешу, Прековцу и Горњем Кусцу као и на завршном Великом часу у Дому културе у Шилову. Један од редовних учесника Завичајних сусрета је и изгнани протосинђел Кирило, дугогодишњи игуман манастира Драганац, јединог живог манастира у овом делу Косова и Метохије.

Сусрети су започели у основној школи „Свети Сава“ у Клокоту где је посебно био дирљив сусрет оца Кирила са децом. Литерарни час је почео молитвом, након чега се присутнима обратио отац Кирило (беседа у 2. делу), рекавши при том да је много срећан када види толики број деце у овом месту где је у јуну 1999.године, када је кренуо егзодус Срба с ових простора, легао на асфалт испред колоне људи и на тај начин зауставио уплашен народ да не напушта  своја вековна огњишта.

„Срећан сам што овде данас видим оволико деце, деце која су рођена након 1999.године. Богу хвала да је тако. Даће Господ Бог да их буде још више“, рекао је поред осталог отац Кирило, чијом заслугом многи Срби и када им је било најтеже нису напустили свој завичај.

Караван књижевних стваралаца је наставио свој пут у Партеш, затим у Прековце у новобрдском крају да би се путешествије завршио у Горњем Кусцу, месту надомак Гњилана. На крају сусрета симболичним књижевним часом завршени су традиционални Завичајни сусрети српских писаца Косовског Поморавља. Уместо у Дому културе у Шилову Велики књижевни час је одржан у локалном ресторану Кум. Том приликом је отац Кирило уручио главну награду Повељу као и благодарнице.

„Срце ми је испуњено радошћу када гледам овако велики број младих људи. Међу њима сигурно има  будућих писаца и песника, који ће као и ми сада једног дана овде у Косовском Поморављу наставити нашим стопама и  организовати песничке сусрете“, рекао је Ратко Стоиљковић један од главних организатора сусрета, такође књижевни ствараоц из Косовског Поморавља.

У оквиру ове књижевне манифестације протосинђел Кирило  представио је своју најновију, пету по реду, књигу „ЖИВОТ СА ВЕРОМ У БОГА ХРИСТА СПАСИТЕЉА“. Испоставило се да је само присуство и активно учешће у овој манифестацији оца Кирила, већ неколико година протераног из манастира Драганац, а који је најзаслужнији за његову обнову као и духовни препород народа Косовског Поморавља, било окидач да се Сусрети саботирају на сваком кораку.

Прошлогодишња специјална повеља „СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР“ за животно дело (изградња комплекса манастира Драганац и за поучне приче и књиге) коју је добио отац Кирило изгледа да је добила епилог на овим сусретима, без обзира на евидентне заслуге изгнаног оца Кирила који је обновио манастир и изградио комплекс манастирских здања са преко 2000 квадрата корисног простора. Он који је оживео и напојио народ Светом водом, доживео је да му тај исти народ који га тајно воли и поштује као „живог свеца“ не да парче хлеба „заслугом и трудом“, пре свих, садашњег игумана који не преза ни од уцена и отворених претњи.

Као да ситуација око обећане помоћи градоначелника српских општина, која је пред сам почетак Сусрета повучена, није била довољна за невиђену бруку већ се отворени бојкот наставио тиме што нико од директора школа није смео да дочека писце. У Народној кухињи у Прековцу су отишли и корак даље, нису им дали ни већ припремљен оброк!? Али и ту није крај, када је завршни део Сусрета требао да се одржи у Дому културе у Шилову наишли су на закључана врата. Алтернатива је била, суседни ресторан Гранд где је иначе планиран завршни ручак за све учеснике. Али, не лези враже, и газда Мишко је поклекао. Резултат – отказан простор, самим тим  отказан и ручак. Невероватно!

Али кад су искушења највећа тада се Бог пројављује. Образ нашег рода је осветлао власник ресторана „Кум“ који осим што уступи простор за одржавање Завршног часа овогодишњих Сусрета обезбеди и ручак да окрепи све те неуморне духовне борце да  наставе појања о нашем Роду.

За разлику од прошле године, када о Сусретима ни један медиј није пренео нити једну реч, овог пута једина светла била је локална телевизија Пулс из Шилова која је емитовала кратки прилог о одржаним Сусретима.

После свега ипак остаје горак укус у срцу и неминовно питање шта ће бити следеће године? Нека служи на част локалним, високо котиpаним моћницима и њиховним сивим еминeнцијама из „дуxовног“ и културног миљеа који покушаше да омаловажe и спрече ову традиционалну манифестацију. И на крају помало суморна, али констатација из срца доброг познаваоца прилика у косовско-поморавском крају у вези ових  дешавања. Дође време да и у ово мало лепих, богоугодних речи, благих и од срца изашлих уђе сва прљавштина нечијег нечасног живљења.

Уредништво Срби на окуп

Извор: http://srbinaokup.info/?p=76641