Трећа недеља по Духовдану у Љуљацима

„Ако око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје буде кварно, све ће тело тамно бити (Мт. 6, 22-23). Оком се овде назива ум, а телом сво устројство душе. Када је ум прост, у души је светло, а када је ум лукав, у души је тамно. Шта је прост а шта лукав ум? Прост ум је онај који све што је написано у Светом Писму прима, и који је чврсто убеђен да је све онако како је написано.

Лукави ум, међутим, јесте онај који са лукавством приступа речи Божијој, држећи се препредених запиткивања и испитивања. Он не може да једноставно верује, већ реч Божију подвргава свом умовању. Oн јој не приступа као ученик, него као судија и критичар, да би испитао шта она каже и да би се, потом, или подсмехнуо, или са висине рекао: „Да, то није лоше“. Код таквог ума не постоји сталност. Јер, речи Божијој очигледно не верује, а у својим умовањима нема постојаности: данас овако, сутра онако.

Због тога код њега и постоје само колебања, недоумице, питања без одговора. Код њега ни једна ствар није на свом месту и он иде уз напор, све пипајући око себе. Прости ум, пак, све јасно види. Свака ствар код њега има своје одређено значење, речју Божијом одређено. Због тога је код њега свака ствар на своме месту. Он тачно зна како се према чему односити. Он иде, значи, по отвореном и светлом путу, са пуном увереношћу да се њиме иде ка правом циљу.“ Свети Теофан Затворник

У трећу недељу по Духовдану Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Љуљацима, уз саслуживање свештеномонаха, свештеника и свештенођакона Епархије у Егзилу.

После Свете Архијерејске Лирургије Епископ Артемије је одржао пастирску и надахнуту беседу: „Ако имам каже веру да и горе премештам а љубави немам ништа сам. Ако задобијем цео свет а љубави немам ништа ми не помаже. Ако и тело своје предам да се сажеже због неке идеје, а љубави немам ништа ми не помаже. И онда говори шта је љубав. Љубав дуго трпи, љубав је милосрдна, љубав се не гневи, љубав не завиди, не мисли зло никоме, мисли само о ономе што је добро и љубав никад не престаје. Љубав хришћанска браћо и сестре јесте најслађи и најлепши плод хришћанске вере. Не само вере него и осталих хришћанских врлина. Без тих врлина, без вере која је корен хришћанског живота и наше хришћанске вере не би могло да буде ни тога плода љубави. Јер љубав је свеза савршенства, она на крају долази.“

Трпезу љубави је спремио протосинђел Варсануфије, настојатељ Љуљачке обитељи, са својом братијом.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.