У прва три века хришћанства владао је велики прогон хришћана од незнабожачких царева. Крв светих мученика Христових се потоцима лила. Ипак у тој крви она није потонула него се на њој разрасла по читавој васељени. Крв мученика постала је семе нових хришћана. И у наше време Господ чини слично чудо – кроз прогон Владике Артемија и његовог монаштва Господ учвршћује темеље светосавске Цркве. Тада прогон до проливање крви, сада рашчињења, протеривања, увреде и клевете. Жртвовали су се мученици за Цркву тада, жртвује се за Цркву Владика Артемије и његово монаштво сада. Без жртве нема ничег великог. Тако је било и тако ће остати до скончанија вјека. Прогон је амбијент у коме Црква Божија пребива и јача.
Славна српска светосавска Црква је кроз минули комунистички период претпела жесток прогон. Комунисти су Цркву нападали видљиво – отвореним физичким прогоном и пропагандом, и невидљиво – инфилтрирањем лажних епископа и свештеника у клир црквени. Наши дани су били зацртани као црни дани њеног потпуног урушења. Последњи чин тог демонског пројекта припао је епископима – екуменистима, њеним највећим унутрашњим непријатељима. Но, човек снује а Бог одлучује. Својеврсна „олуја“ у којој су, против архипастира Христовог и његовог монаштва, здружено наступили Рим, Лондон, Брисел, Београд, Приштина и, авај, Београдска патријаршија, учинила је само да се семе Праве Вере и светоотачког предања, светосавско семе, развеје по целој српској земљи и шире, да пусти корење и плодове Богу донесе – катакомбе епархије у егзилу. У њима ће Бог сачувати оно што је у Србина најдрагоценије – Праву Веру. Зато су катакомбе епархије у егзилу скривнице Праве Вере недоступне духовним разбојницима – екуменистима, чувари светосавља, благовесници милости Божије према нашем крстоносном српском народу, плодови молитава Светога Саве и осталих светитеља из рода нашег, бедем српства. До сада нам је Бог, преко добрих људи, српских домаћина, подигао 28 катакомби. Најмлађа катакомба епархије у егзилу је катакомба посвећена Успенију Пресвете Богородице и налази се у Торонту (Канада).
На Аранђеловдан, 8/21. новембра, у Успенској катакомби одслужена је прва Света Литургија. Литургију је служио старешина катакомбе протојереј Стефан (Икономовски). Дан раније, отац Стефан је освештао капелу и одслужио празнично вечерње. После празничне Литургије обављен је чин резања славског колача и благосиљања жита које су принели славари Светог Архангела Михаила. Литургији је присуствовало тридесетак светосаваца из Торонта и околине. После Свете Литургије отац Стефан је произнео беседу која је додатно укрепила срца верних. Света Литургија је у овој катакомби служена и наредног недељног дана. Том приликом се у катакомбу окупило педесетак светосаваца. Неки од њих су се и причестили пречистим и животворним Тајнама Христовим.
Овим празничним службама започела су редовна богослужења у Успенској катакомби у Торонту – новом извору живе воде Православља и још једној потврди да је Бог са нама Србима. Ако је Бог с нама ко ће против нас? (Уп. Рим. 8, 31).
Инфо служба