У Љуљацима служен годишњи помен оцу Јовану (Милојевићу)

У суботу, 8/21. јануара, ове године, у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, одслужени су Света заупокојена Литургија и годишњи парастос блаженопочившем оцу Јовану (Милојевићу), некадашњем настојатељу манастира Светог Архангела Михаила у Нишу. Свету Литургију је служио настојатељ манастира Св. Јована Крститеља – протосинђел Варсануфије (Стошић). После Свете Литургије Владика Артемије је одслужио годишњи парастос уз саслужење више свештенослужитеља епархије. Парастосу је присуствовало монаштво епархије, родитељи оца Јована, његова духовна чеда и око 70 верника из разних крајева Србије.

Након парастоса Владика Артемије се присутнима обратио пригодном беседом:

„Ево, браћо и сестре, прође година дана како нас је напустио наш драги сабрат и самолитвеник протосинђел Јован. Провели смо ову годину без њега али са мислима на њега. Исто онако као што верујемо да се и он целу годину молио за нас пред престолом Господњим. То је оно што нас обједињава, то је оно што нас држи у заједници – заједничка молитва једних за друге и љубав која ту молитву покреће.

Отац Јован је био један примеран монах, свештенослужитељ Божијег олтара, али Господ зна зашто га је послао тада када смо сви очекивали и желели да он и са нама кроз сва времена, док смо овде на земљи, буде и служи са нама. Али, Божија је преча. Божији промисао је оно што ми људи не можемо ни да знамо, ни да сагледамо.

Ево, ми се сада помолисмо Богу за покој његове душе, пожелесмо му да се настани тамо где нема болести, туге ни уздисања него где је живот бесконачни. Господ је васкрсао из мртвих и тиме осмислио наш живот овде на земљиали осмислио и нашу смрт, јер све што је рођено на овој земљи оно завршава смрћу, било људи, било биљке, било животиње. Све што долази кроз рађање на овај свет, одлази кроз смрт из овог света. Такав је промисао Божији, такво рођење овог света, али нама је овај живот овде на земљи дат, да живећи овде на земљи учинимо себе достојним грађанима Царства Небескога. Отац Јован је то, нема сумње, успео у своме монашком животу, који није дуго трајао, али је био испуњен његовим усрђем, његовом љубављу, његовом молитвом, његовим трудом. Зато му је Господ и одредио место покоја где нема туге ни бола ни уздисања но где је живот бесконачни.

Нека Господ његову душу упокоји у Царству Небескоме, а нама дарује утеху, пре свега његовим родитељима који су овде са нама, са изгубљеним сином, јер он није изгубљен, он је управо сада нађен јер се налази у наручју Божијем у Његовом сећању и памћењу. Када певамо овде вјечнаја памјат, вечан спомен, то се не односи на нас овде на земљи да ће он вечно у нама и код нас остати у сећању, него у Божијем сећању. Ми му то желимо, јер ми смо привремено овде, данас, сутра сви ћемо одавде отићи, али он остаје у сећању Божијем. Бог да га не заборави, и тако и њега и нас када ми пођемо одавде сви, да има ко да каже:  „Вјечнаја памјат“.

Нека Господ упокоји душу оца Јована у Царству своме Небескоме и нека му је лака ова земља овде манастирска у којој он телом почива чекајући Васкрсење мртвих. Амин, Боже дај“.

Протосинђел Јован (Милојевић) је рођен 02. маја 1976 у Нишу, од родитеља Милорада и Биљане. На крштењу је добио име Иван. Завршио је Учитељски факултет у Призрену. У манастир светих Архангела код Призрена је дошао марта 1999. године. У истом манастиру је замонашен 24. новембра 2001. Монашко име Јован, добио је по светом Јовану Пророку, саподвижнику преподобног Варсануфија. Са својом братијом преживео је  мартовски погром 2004. године, када је манастир потпуно спаљен од стране шиптарских терориста.

После екуменистичког погрома, са својом братијом, наставља свој монашки живот у скромној катакомби на Брезовици, почев од 27. децембра 2010. године. Одатле, 21. августа 2013. године, прелази у катакомбни манастир светог Архангела Михаила у Нишу, где обавља послушање настојатеља манастира. У чин протосинђела унапређен је 12. јануара 2014. године у свом манастиру у Нишу.

Отац Јован се одликовао кротошћу, незлобивошћу и, пре свега, правом монашком послушношћу и тихошћу. Никада га нико није чуо да се гневи или љути. Тон је знао да повиси само када је одбрана вере била у питању. У манастиру је савесно обављао многа послушања. Најдуже је био на послушању гостопримца. Од монашке бројанице се није одвајао. Био је заиста прави Христов монах који зна зашто је дошао у манастир. Вољен је био од свих. Са својим сарадницима уређивао је интернет страницу „Православље живот вечни“. Највећи број текстова на овој страници припада управо њему. Из монашке скромности своје текстове никада није потписивао. Био је веома ревностан у одбрани вере од екуменизма и у борби за Косово. Био је веома крхког телесног здравља.

Отац Јован се упокојио 17. Јануара 2016. године, око 12:30. Пострадао је у саобраћајној несрећи недалеко од свог манастира, при повратку са послушања у својој парохији.

Упокој Господе душу уснулог слуге свога протосинђела Јована и учини му вечан спомен.

Инфо служба