Предивног угодника Божијег из рода српског, Преподобног оца нашег Петра Коришког, Света Црква прославља 18. јуна. Овом великом подвижнику поста и молитве из тринаестог века посвећена је капела у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима.Своју другу славу манастир је свечано прославио Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума и више свештенослужитеља епархије. Овом свештеном сабрању је присуствовало монаштво епархије и око 300 светосаваца из разних крајева наше Србије. Многи од њих су се причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим.
Након Литургије владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Преподобног Петра Коришког принели братство манастира и овогодишњи домаћин славе: Олгица Недељковић са породицом из Аранђеловца, Снежана Кирилов са породицом из Аранђеловца, Драган Трајковић са породицом из Велике Плане и Милан Васиљевић са породицом из Горњег Милановца. За наредну годину пријавили су се Ђорђе Недељковић из Шапца и Оливера Леповић из Косовске Митровице.
Затим се присутном народу надахнутом архијерејском беседом обратио владика Николај. У својој беседи владика је поучио присутни народ:
„Ми смо дужни да постимо, да се Богу молимо, да чинимо добра дела да би нас тако благи Господ препознао, да би били препознати од Господа као истинске слуге Божије, јер ми у истини служимо истинитом Богу и радујемо се свему, па се радујемо и гоњењу. Гоњен је наш духовник, блаженопочивши владика Артемије, био је и он гоњен, ми смо све то прихватили и знали смо чак смо се и радовали, радовали смо се томе што наш духовник толико бива гоњен.
Данас овде славимо овај празник Преподобнога Петра Коришкога и надамо се да ће и нама као што је помагао помагати и даље, да у овој борби за свето православље и за светосавље не клонемо духом него да идемо храбро за Господом нашим носећи сваки крст свој. Господ је Благи понео најтежи крст а сваки од нас има свој крст и дужни смо да га достојно носимо.
Нека би Благи Бог дао да тако буде, да се трудимо да останемо у благодати, да останемо у Истини и да нас Благи Господ препозна и да нас благослови да би када пођемо одавде да се удостојимо да наследимо Царство небеско где ћемо и ми са свима светима и са овим светим угодником Божијим, Преподобним Петром Коришким, ако Бог да, славити Пресвету Тројицу, Једнога Бога у Три Лица, Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.“
Празнична радост настављена је трпезом љубави коју је, заједно са овогодишњим домаћинима, припремило манастирско братство. Том приликом је изведен пригодан програм.
Инфо служба
Све беседе Владике Николаја налазе се овде.