У манастиру Светог архангела Михаила у Нишу свечано прослављена храмовна слава

Манастир Светог архангела Михаила у Нишу је мушки манастир Епархије рашко-призренске у егзилу. Своју храмовну славу – Аранђеловдан (21. новембар) манастир је и ове године прославио веома свечано Светом Архијерејском Литургијом. Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење: протосинђела Јакова(Ћајића), протосинђела Јована (Узелца), протосинђела Хризостома (Јовановића), јеромонаха Натанаила (Ћајића), јереја Добрице Чакаревића, јерођакона Георгија (Радојичића) и јерођакона Симеона (Васића). За певницом су појале монахиње из манастира Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу. Литургији је присуствовало око 150 верника из свих крајева наше отаџбине. Неки од њих су се сјединили са Господом Христом кроз Свето Причешће.

У току Литургије Владика Ксенофонт је у чин протосинђела рукопроизвео настојатеља овог манастира јеромонаха Хризостома (Јовановића).

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су принели братство манастира и овогодишњи домаћини славе Стојана и Габријела Живић из Прокупља. Светог архангела Михаила прославља и монахиња Михаила, настојатељица манастира Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу и монах Михаило, сабрат катакомбе у Нишу. Они су своја монашка имена добили по Светом архангелу Михаилу. За следећу годину пријавили су се Небојша и Данијела Станчић из Јелашнице и Свето и Горица Тркуља из Прокупља.

У својој архипастирској беседи Владика Ксенофонт се осврнуо на данашњи материјализам у друштву, у складу са јеванђелском причом о богаташу и Лазару, и поучио своју паству:

“Ето, браћо и сестре, често се та прича јеванђелска (О Лазару и богаташу) понавља у животима нашим да и ми врло често и раскалашно и безбожно и у сујети и у свили и у скерлету проводимо живот свој. Нема толико скерлета данас, али има разно разних фирми, разно разних Версаћија и Гучија у које гледамо да се обучемо, гледамо како ћемо се што боље и што скупље обући, како ћемо носити фирмирану одјећу, како ћемо ићи у познате ресторане и тамо се проводити, а можда неки убоги Лазар пред вратима нашим лежи, можда тражи, можда проси, можда болестан лежи, можда нема а ми се на њега не обазиремо. Не будимо безумни као овај безимени богаташ, браћо и сестре, него се трудимо да добрим дјелима својим откупљујемо Небеса, да добрим дјелима својим откупљујемо Царство Небеско, јер по свједочанству Светих апостола вјера без дјела је заиста мртва. Нека се не назива нико од нас сином Аврамовим, нека се не назива нико од нас сином Светога Саве, Светог кнеза Лазара, светих предака наших ако не чини и она добра дјела, она дјела вере која су они чинили, прије свега да чувамо и да исповједамо вјеру православну, али онда да ту своју вјеру потврђујемо дјелима својим, јер нема догматике без етике. Односно, ‘догматика се провјерава етиком’ како каже наш Свети отац Јустин Ћелијски. У томе нека би нам помогле све Силе Небеске, све Силе бестјелесне, та старија браћа наша. Херувими и Серафими, Престоли, Власти, Началства и све Небеске Силе које данас прослављамо, јер заиста пред Богом они стоје и за нас се Богу заузимају да нам Господ опростии грјехе наше, заједно са онима свима светима који просијаше у роду нешем, који просијаше у роду хришћанскоме од првога дана па до дана данашњега е да бисмо се сви спасили и ушли кроз врата оне Небеске Србије да стојимо пред лицем Оца и Сина и Светога Духа кроза све вјекове, кроза сву вјечност. Амин. Боже дај.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне коју су припремили братство манастира и овогодишњи домаћини славе. Том приликом мали светосавци при катакомби су извели пригодан програм.

Инфо служба