На празник Сретења Господњег, 15. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Ксенофонт извршио је канонску посету манастиру Свих српских светитеља у селу Гринбаху у Аустрији. Том приликом Владика је служио свету архијерејску Литургију уз саслужење настојатеља манастира протосинђела Димитрија (Ђоковића). Литургији је присуствовало око 35 верника из Беча и околине. Неки од њих су се сјединили са Господом кроз Свето причешће.
У својој архипастирској беседи, владика је поучио своју паству:
„Најважнији и најдивнији сусрет у животу људском, када се човјек са Богом сусретне онда су му сви други сусрети испуњени и онда је то пуноћа сусрета и пуноћа среће. Али, да бисмо се са Богом сусрели треба и са ближњим својим да се сусретнемо као што се сусрећемо у храмовима и као што су свети знали и говорили, кажу: „Када сам видео брата свога видео сам Бога“. Дакле, у лику ближњег свог, у лику брата свог препознавали су Бога, па се тако светитељи Божији када су се сусретали, сјетите се само када Свети Антоније одлажаше у пустињу па се сусрете са Светим Павлом Тивејским каквим дивним, бираним ријечима га поздрави, па када се врати ученицима својим како рече да је видио Илију, да је видио Јована у пустињи, дакле, у лицу свога брата. Поготово, дакле, оних који исповиједају вјеру православну, у лицу свакога свога ближњега, у лицу свакога брата и сестре своје треба да видимо Бога и то је онда тај сусрет наш и са ближњима и са Богом.
Понекад је тај лик у нама затамњен и зачађен, нисмо потпуно сачували тај лик Божији, не види се тај лик Божији потпуно у нама, не можемо да га видимо. Зашто не можемо да га видимо? Није никаква спољашња прљавштина, макар колико да је човјек споља прљав ако је душа чиста и ако душа није огреховљена Бог сија и та свјетлост која обасјава незнабошце сија из свакога од нас, али гријехом и страшћу и одвајањем од Бога, дакле, упадамо у тај мрак и онда се не види Бог у нама, онда је све то зачађено, онда је све то замрљано.
Инфо служба
Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.