Упокојила се у Господу монахиња Агапија

У  понедељак, 26. новембра текуће године, у осамдесетој години живота, упокојила се у Господу монахиња Агапија (Веселиновић), сестра манастира Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у селу Лозница код Чачка.

Монахиња Агапија је рођена 28. децембра 1938. год. у месту Пале (БиХ), од родитеља Мирка и Анђе. На крштењу је добила име Љубица. Љубав према Богу и својој вери задобила је од своје благочестиве мајке. Свагда се трудила да служи Богу и ближњима. Имала је тежак живот.

Господ ју је посетио у младости јаком главобољом. После усрдне молитве за исцељење Светом Василију Острошком имала је у сну јављање овог великог светитеља и чудотворца. Свети Василије јој је тада рекао да ће бити исцељена и да по оздрављењу оде у манастир. Пробудила се без главобоље и топло заблагодарила светитељу. По својој слабости Љубица није испунила заповест Светога Василија. После неког времена поново се тешко разболела. Схватила је да је то последица непослушности светитељу. Покајала се, замолила светитеља за опроштај и убрзо ступила у манастир Раиновац, предавши целу себе на службу Богу и роду. Као искушеница једно време провела је у манастирима Нимник и Тумане. Све док јој је здравље дозвољавало усрдно је обављала различита манастирска послушања у кухињи, манастирској продавници, у пољу, у штали, пчелињаку…  Трудила се да послушања савесно обавља чувајући манастирску имовину.

У Eпархију рашко-призренску у егзилу долази 2011. године и то у катакомбу-манастир Успења Пресвете Богородице у Горњој Врбави код Горњег Милановца. Замонашена је у малу схиму, од стране Епископа Артемија, 26. октобра 2011. године, уочи празника Св. Петке, у манастиру Св. Јована Крститеља у Љуљацима, добивши име Агапија, по Св. Мученици Агапији. Заједно са својим сестрама, по благослову Епископа Артемија, из Горње Врбаве прелази у новоизграђени манастир Светог Николаја у Лозници код Чачка.

Последње године свога живота проживела је у веома лошем здравственом стању, углавном у својој келији, у молитви и читању Светог Писма. Прижељкивала је сусрет са Господом и својом мајком Анђом, коју је често помињала у разговору са сестрама. У овој доброј нада мирно је предала душу своју у руке Господа свога.

Опело и сахрана монахиње Агапије обављени су 28. новембра, у њеном манастиру Св. Николаја Мирликијског Чудотворца у Лозници код Чачка. Опело је служио Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум, уз саслужење више свештенослужитеља епархије. Опелу је присуствовало монаштво епархије у егзилу и мањи број мирјана.

По завршетку опела Владика Наум се присутнима обратио пригодном беседом. После поуке о тајни вечнога живота у Господу и потреби будног стражења над собом ради давања доброг одговора Господу на дан страшнога суда, владика се обратио и уснулој монахињи Агапији речима:

„Сестро Агапија, ти одлазиш од нас. По закону љубави помолили смо се за покој твоје душе, овим нашим нечистим молитвама. Али и ми тебе по закону љубави и смирења сада молимо: Ако стекнеш слободу пред Господом, моли се за све нас да до краја одржимо своју Свету веру Православну неокрњену од свејереси екуменизма, да истрајемо на овом крсто-васкрсном путу, као што си ти истрајала и победила у тој невидљивој духовној борби, јер, ако ништа друго, имаш један велики дар и благо, а то је Света Вера Православна. “

Тело уснуле монахиње Агапије сахрањено је на манаститрском гробљу. Овде је настојатељица манастира, игуманија Сара, прочитала писмо схимонахиње Марије, сестре поменутог манастира која није могла због болести присуствовати опелу и сахрани:

„Изашла си из тела, о душо! С радошћу се насели у дом спасења и настави тамо живети. О, душо, тело у којем си живела на овоме свету умрло је! Оставила си тело и идеш к’ свом Створитељу. Тело је умрло и врaћа се у земљу. Ти се из овог прљавог света успењи на небо. Радуј се, док одлазиш у други, духовни свет! Напустила си овај свет препун греха. Радуј се, душо, јер одлазиш својој кући, својој домовини! На земљи си била само привремена гошћа. Радуј се, душо, и слави Господа у вечном блаженству!“

На ове речи схимонахиње Марије додајемо своје: „Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено место покоја“,  појали смо на опелу, испуњени великом надом, и надаље се са надом у милосрђе Божје молимо Господу да душу слушкиње Своје, наше сестре, монахиње Агапије, у насељима праведних настани, у наручју Авраама упокоји и са праведнима приброји, а нас помилује и спасе као благ и човекољубив. Амин, Боже дај.

Вечнаја памјат!

монахиња Теофанија (Ћировић)