Много премного може се сваки верни поучити из живота Дјеве Богородице. Но да напоменемо овде само две ствари. Она је имала обичај да често ходи на Голготу, на гору Јелеонску, у врт Гетсимански, у Витлејем и на друга места знаменита због Сина њеног. На свима тим местима, а нарочито на Голготи, она се коленопреклоно Богу молила.
Тиме је она дала први пример и подстрек вернима, да посећују света места из љубави према Ономе који их присуством Својим, страдањем и славом Својом учини светим и знаменитим. Друго, ми сазнајемо, како се она у молитви својој за што скорији исход из овог живота молила, да душа њена, при одлучењу од тела, не види књаза таме и његова страшилишта, и да скривена од области тамне не сретне се са сатанском силом. Видиш, како је страшно души проћи кроз митарства!
Кад је се тако молила Она, која је родила Разоритеља Ада, и која и сама има устрашавајућу силу над демонима, шта је онда остало за нас? Из превелике смирености она се сва полагала на Бога и није хтела поуздавати се на дела своја. Још мање смели би ми уздати се у дела своја, и још више требали би ми да се положимо у руке Божије вапијући за милост Његову, нарочито за милост при исходу душе из тела.
На празник Успење Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Лозници, уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона Епархије.
Велики број верника се окупио да прослави овај диван празник. Новопострижене монахиње Агрипина, Хионија, Иларија и Таиса причестиле су се Светим Тајнама Христовим.
Његово Преосвештенство Епископ Артемије извршио је чин резања славског колача, као и освећење кољива у част Пресвете Богородице, које је спремила мати Сара са сестрама као и домаћини славе Милош Вучићевић из Горњег Милановца и Олгица Недељковић из Аранђеловца.
Успење Пресвете Богородице је слава сестара из Лознице, на челу са мати Саром.
Залог славског колача за следећу годину преузела је сестра Хаџи Љиљана Дикић из Ниша. Након Свете Литургије Владика Артемије је одржао пастирску беседу о Пресветој Богородици:
Света Богородица је и при своме успењу, при своме уснућу тојест у њеном представљењу такође оставила велики аманет и велики наук нама хришћанима. Она је била и остала посредница и заступница рода људскога пред њеним сином Господом Христом. Она је то и за време свога упокојења, свога представљења била и остала. Тако се и пева у њеном светом тропару данас, у своме уснућу ниси оставила овај свет, ниси га заборавила. Него се брине и труди спасавајући од смрти душе наше. Шта је смрт душе наше? То су греси браћо и сестре. Сваки грех, нема мали или велики грех, сваки грех је у ствари смрт наше душе. А Света Богородица, молимо се њој, да спасава од греха душе наше. Значи да нас спасава од грехова наших, од порока наших, од злих дела наших, од злих речи наших, од злих помисли наших од свега оног што је противно закону Божијем и Јеванђељу Христовоме које је оставио Господ Христос да се по њему управљамо и да се тако спасавамо.
Молитивама Пресвете Богородице, нека и нас Господ помилује и спаси.
Амин.
Инфо служба
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.