УЗ ЗАПАЉЕНУ ВОШТАНИЦУ ИЛИ СЕЋАЊЕ НА СТАРЦА АРХИМАНДРИТА ХРИЗОСТОМА

У Господу се 21. јануара 2021. године упокојио Архимандрит Хризостом, настојатељ манастира Преподобног Никодима Светогорца код Пендалофоса у Северној Грчкој.

Блажене успомене архимандрит Хризостом рођен је 1947. године у Солуну, од родитеља избеглица из Мале Азије (Понта и Кападокије). Након завршеног Богословског факултета у Солуну, замонашен је 6. маја 1970. године, у узрасту од 23 године, у исихастириону Св. Марије Магдалине на Халкидикију.

Од 1970. до 1979. године службовао је Богу и роду у митрополији Лангада, често боравећи у врту Пресвете Богородице, Светој Гори, тражећи истински тиховатељски монашки живот, напајајући душу своју поукама и разговорима са светогорским испосницима, старцима и духоносним благодатним подвижницима.

1981. године оснива манастир Светог Никодима Светогорца, крај Пендалофоса у Северној Грчкој, који данас броји преко 30 монаха.

Старац Хризостом остаће упамћен од многих Срба као велики пријатељ српског народа, а оно по чему га многи монаси Епархије рашко-призренске у егзилу памте је његова велика љубав и гостољубље које је нашем монаштву много пута указивао, а врх свега, љубав и поштовање коју су он и његови монаси показивали према нашем увек помињаном Старцу, Владики Артемију.

Често је у разговорима са монасима, како из његовог манастира, тако и са монасима и монахињама из манастира Епархије рашко-призренске у егзилу, Старац Хризостом, са сузама у очима, говорио како му је један од омиљених Отаца Цркве Преподобни Теодор Студит и колико се одушевљава његовим житијем и његовим поукама. Често нам је напомињао: „Знате, све оно што читам код Преподобног Теодора Студита, делатно видим код нашег и вашег Старца, Владике Артемија!“ И заиста, сматрао је нашег блаженог старца и својим духовним руководитељем и често га позивао у свој манастир. На љубав је наш Владика љубављу одговарао молећи се за старца и његову братију, посећујући га у његовом манастиру са својом братијом, указујући му гостопримство у својим манастирима. У неколико наврата су дечица из наше епархије, на позив овог богољубивог  и човекољубивог угодника Божијег, гостовали у православном кампу при његовом манастиру. За њега је то била посебна радост а нашој дечици се његов благи очински лик препун љубави  дубоко урезао у срце.

Посебну ревност овај ватрени слуга Бога живога показивао је у одбрани чистоте Свете вере Православне и апостолско-отачког предања. На том плану оставио је неизбрисив траг у свом времену. Господ да му узврати својим небеским благом.

Нека је вечан помен дивном слуги Божјем, старцу Архимандриту Хризостому, кога се молитвено сећамо и благодаримо му на светоотачкој ревности за Истину и Правду Божију, свему гостољубљу и љубави које су он и његови монаси указивали монаштву Епархије рашкопризренске и светосавској дечици!

ВЕЧАН ТИ СПОМЕН, БЛАЖЕНИ СТАРЧЕ.

Уредништво