Ваведење Пресвете Богородице прослављено у Љуљацима

„Када се Пресветој Дјеви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божији.

Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дјева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дјева украшена царским благољепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божијој. За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Дјеву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац св. Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая святыхъ у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње.

Св. Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет” када је Дјеву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дјева оста при храму. И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дјева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак.

Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата св. Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дјева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Христовој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.“

На овај велики празник, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Љуљацима у манастиру посвећеном Светом Јовану Крститељу. Његово Преосвештенство је началствовао Светом Литургијом уз саслуживање протосинђела Варнаве, протосинђела Варсануфија, протосинђела Агапита и јерођакона Дамјана и Паладија.

Током Божићног поста на овај велики празник је и прво Свето Причешће, па се велики број монаха и верника причестио Телом и Крвљу Господа Исуса Христа.

Након Свете Литургије, Епископ Артемије је одржао беседу где је нагласио: „Али ето нека би дао Бог молитвама Свете Богородице и светих угодника из рода нашега и рода хришћанскога да и ми дођемо к себи, да се васпитавамо у ономе што је добро, што је честито, што је Богу мило и драго. У врлинама, у трпљењу, у смирењу, у љубави, јер то су заповести Божије. У љубави према ближњему своме и пре свега љубави према Богу. А то значи да нам у животу ништа не може и несме бити важније и прече од Бога. Ни родитељи, ни деца, ни богатство, ни имање, ни занимање, ништа у овоме свету. Бог увек на првом месту а све после тога долази. Јер каже Господ, зна Бог шта вама треба. „Иштите најпре Царство Божије и правде Његове а остало ће вам се све додати.“ То Господ стално наглашава да би показао ради чега је човек створен и послат у овај свет. Не ради тога да проживи овде у уживањима, у страстима и сластима, својих педесет или осамдесет година па да га нестане, него је послат и створен је да би припремио себе за живот вечни, за Царство небеско. Тамо, тамо је наш циљ, тамо је наша мета, тамо треба да гледамо сви и да према томе циљу управљамо живот свој. А то значи да се васпитавамо. Васпитање наше траје целога живота. Света Богородица је у храму провела девет година, а после тога што се тако васпитала и душу своју припремила потпуно, и тело, она се удостојила највеће милости Божије која је могла да се према човеку и човечанској природи укаже, да она постане мајка оваплоћенога сина Божјега, да нам роди Спаситеља света. Зато је она часнија од херувима и славнија од серафима, зато је она прва у роду људскоме која се удостојила да седне с десне стране свога сина у Царству небескоме, да буде и она удостојена те милости“.

Након Свете Литургије, сви присутни су се телесно укрепили за трпезом љубави, коју је спремио протосинђел Варсануфије са својом братијом.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.