Велики петак манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима

„Христос на Голготи! Спаситељ на Крсту! Праведник у мукама!
Човекољубац убијен од људи! Ко има савести, нека се стиди!
Ко има срца, нека плаче! Ко има разума , нека разуме!“

Свети Николај Жички

На Велики петак, 24. марта/6. априла, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу  Г.Г. Артемије, служио је Вечерњу Великог петка са изношењем Плаштанице у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Варсануфија (Стошића), јеромонаха Јована (Узелца), јеромонаха Мартинијана (Ђурђева), јерођакона Паладија (Матића) и ђакона Димитрија (Тактикоса). Вечерњој служби је присуствовало око 70 верника.

По изношењу плаштанице Владика се архипастирском беседом обратио присутном монаштву и народу:

“А данас Својом смрћу Господ је задао последњи ударац непријатељу рода људскога, последњи ударац смрти. Данас је смрт побеђена. Она  више се не назива смрт него спавање као што каже у Светоме Писму. А људи безосећајни, не само да су га намучили, него су му се и наругали, јер многи народ је изашао да гледа тај страшни призор када су Господа разапињали на Голготи. Долази народ, не из сажаљења, него из радозналости и злобе да га још тамо на Крсту понижавају и омаловажавају. Тако је Господ, браћо и сестре, претрпео оно што нико никада од људи није, нити је могао да претрпи. Сви удови тела Христовога били су намучени, обесчашћени, сваки на свој начин: глава је страдала од трновога венца и трске којом су га слуге Пилатове ударале; лице Његово било је понижено пљувањем у њега; образи шамарима које је Господ добијао; десница Његова трском коју сму Му дали уместо царскога скиптра да га и на тај начин понизе и обесчасте; леђа Његова су страдала од шибања; руке и ноге од пробијања клинаца и закивања за Крст; Његова уста су страдала када су му подносили сирће и оцат да их окуси; Његове уши су страдале од разних хула које су долазиле од масе народа и од распетог разбојника са леве стране. Сви су они уживали у томе што су гледали. Али, када је Господ помолио се са крста: „Опрости им Оче, јер не знају шта раде“, и када је предао Свој дух Богу, онда је природа проговорила, земља се затресла, сунце помрчало, обукло се у таму, завеса црквена се раздрла од горњег краја до доњега, камење се распадало, гробови отварали, мртви устајали на изобличење људи који су овај злочин извршили. А када народ виде све ово, онај народ који је викао и урлао: „Распни га, распни га!!!“, који је дошао да гледа овај страшни призор, они се враћаху са Голготе бијући себе у прса, јер су видели да су учинили велики грех. Да ли се неко од њих раскајао, то је питање. Али су сви заслужили оно што су пред Пилатом рекли – „Крв Његова на нас и на децу нашу“. И историја јеврејскога рода две хиљаде година сведочи да се то и обистинило на томе народу.“

После беседе присутно монаштво и народ целивали су Господа изображеног на Плаштаници и положеног у гроб.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на служби.