Велики Петак у Љуљацима

„Велики петак је стид наш, браћо, и срам, и пораз. У Јуди Искариотском било је помало од свачије душе. Да није тако, били бисмо безгрешни. Кроз Јуду сви смо пали; сви смо Христа продали; сви смо Христа издали, и ђавола примили, сатану примили. Јер је у Светом Јеванђељу речено: И по залогају уђе сатана у Јуду. По каквом залогају? По залогају који му Христос даде; по причешћу, по Христу.

Ах, има ли већег пада, већег ужаса? Среброљубље, ти си Господа Христа издало! Среброљубље, ти Га и данас издајеш! Јуду, који је био ученик Христов, који је три године био са Њим, који је присуствовао свима чудесима Христовим, који је именом Исусовим губаве чистио, болесне исцељивао, мртве васкрсавао, нечисте духове изгонио, тога Јуду среброљубље је учинило издајицом и Христоубицом; како онда мене и тебе да не учини издајицом и Христоубицом? Мене који нисам три године Бога у телу гледао, који нисам именом Исусовим ни губаве чистио, ни болесне исцељивао, ни мртве васкрсавао?

Јуда је дуго био с Оним који није имао где главе склонити, с оним који је делима и речима учио да не треба носити ни сребра ни злата. А ја? А ти? Не умеш ли да се радујеш сиромаштву, брате, не умеш ли да си срећан сиромаштвом знај да си кандидат за Јуду. Не питај: Да нисам ја, Господе? јер ћеш несумњиво чути одговор: Да, Ти каза. Чезнеш ли за богатством, тиња ли у теби жудња за новцем, знај да се у теби зачиње Јуда. Брате и пријатељу, запамти на сав живот: среброљубље је распело Христа, убило Бога; среброљубље је од ученика Христовог створило непријатеља Христовог, убицу Христовог. Но не само то: оно је и Јуду убило.

Среброљубље има то проклето својство да човека чини не само Христоубицом већ и самоубицом. Оно најпре убија Бога у души човековој; а убивши Бога у човеку, оно затим убија и човека.“ Преподобни Јустин Ћелијски.

„Тебе, који се одеваш светлошћу као ризом, скинувши Јосиф са дрвета с Никодимом, и видевши мртва, нага, непогребена, благосрдни плач прихвати, и ридајући говораше: куку мени, најслађи Исусе, кога накратко сунце на Крсту обешеног видевши мраком се облагаше, и земља се са страхом колебаше, и цепаше се храмовна завеса; но ево, сад видим Тебе који мене ради вољно прими смрт. Како ћу Те погребати, Боже мој? Или каквом ћу Те плаштаницом обавити? Којима ли ћу се рукама дотаћи неискваривог Твога тела? Или које ћу песме певати Твоме исходу, Штедри? Величам страдања Твоја, опевам и погребење Твоје са Васкрсењем, вичући: Господе, слава Теби.“

На Велики Петак, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је свечано Вечерње богослужење са изношењем Плаштанице у Цркви у Љуљацима.

У време када је Христос предао дух Свој Оцу износи се  Плаштаница. То је платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. Плаштаница се поставља испред олтара, на посебно украшен одар, који представља гроб Христов.

Овај дан Хришћанске жалости је и најзначајни у Седмици страдања Христовог за сав свет, а његова смрт је увод у радост Васкрсења и победе над смрћу.

Свештеномонаси и свештенођакони Епархије у егзилу, изнели су Плаштаницу и три пута заједно са  верним народом, обилазили око Цркве у Љуљацима. Плаштаница је заједно са Светим Јеванђељем положена на поклоњење и целивање верном народу.

Епископ Артемије се обратио присутнима са потресном беседом: „Некада раније у Царској Русији, један Владика је одржао беседу на Велики петак. Најкраћу беседу али и најбољу, свега од неколико речи: „Браћо данас цела твар тугује и плаче, плачимо и ми“. И тиме је завршио. И онда су сузе грунуле и њему и целом народу. И тиме је уствари онда показано, како ми можемо да састрадавамо и да учествујемо у страдањима Господњим. Али не само на Велики петак, него целога живота свога да се сећамо тога, да знамо шта нашим гресима чинимо, и да наше грехе избегавамо да чинимо“.

Инфо служба

 Прочитајте транскрипт беседе коју изговори Епископ Артемије.