Видовдан у Барајеву

Велики српски празник Видовдан, дан када празнујемо светог великомученика Лазара Косовског и све новомученике српске, и када вршимо помен свих војсковођа и војника палих на бранику наше православне отаџбине, у Епархији рашко-призренској и косвско-метохијској у егзилу прослављен је са посебном пажњом и побожношћу.

Овај празник је за распету Епархију са распетог Косова у овим тешким моментима за Цркву и наш народ од посебног значаја. Видовдан је постао и остао најдубља међа и линија, преко које нам је од предака дато и у аманет остављено да не смемо прелазити, нити је померати. Немањићка православно утемељена државност, Црква и култура у нашем народу свој најпунији и најзрелији плод дала је управо на Видовдан пре шестоосамнаест година, на дан када се сећамо и оне велике битке, великог боја на Косову.

У војном и стратешком смислу овим бојем није добијено много, али у духовном, надисторијском смислу, гледано у категоријама вечности овим бојем је за Српски народ извојевана највећа победа. Свесном јеванђелском жртвом у којој су витезови српски на челу са светим Кнезом положили своје животе на пољу косовском, само показује дубину и значај оне бразде коју су апостолски ревносно у души нашег народа духовно заорали свети Немањићи.

Када човек за нешто жртвује свој живот, он тиме показује да је то нешто управо и био смисао његовог живота, а јасно је да је на Косову оног великог дана српски народ своју велику жртву положио за своју Православну веру и све духовне и култруне тековине које су на темељима те вере поникле у средњовековној Србији.

Косовски завет порођен и запечаћен овом жртвом постао је највиша тачка у историјском духовном и културном усхођењу нашег народа, постао је знак да смо испунивши се небеским, есхатолошким циљем, као народ надишли историјску ограниченост у сваком смислу, дакле, бој на Косову и жртва положена у том боју показује суштинску духовну зрелост нашег народа у православном и еванђелском смислу.

Историјски детерминизам могуће је превазићи само ако се идентитет утемељи у реалност Царства Небеског, коју у себи носи Црква, а да је наш народ то успео потврђује управо Видводан.

Због свега тога Видовдан као највиша тачка на дијаграму српског духовног и историјског усхођења остаје мера и критеријум и својеврсна котва којом смо усидрени у мирној и сигурној луци православних народа који очекују Царство Небеско и вечну победу у Христу. Зато сваки Видован представља моменат када се српски народ опет и опет позива на својеврсну исповест, да исповеди пред Богом и својом савешћу да ли се и колико удаљио од косовско-лазаревског завета, од те духовне међе и котве која нас држи на сигурном месту на узбурканом мору историје?

Судећи по начину прослављања овог празника у Барајеву, онај невелики део нашег народа окупљен у манастиру светог Јустина очито је овај испит положио и на овој исповести успео да се оправда.

Уз најважније литургијско и богослужбено светковање овог великог празника од стране наше Епархије организован је и пригодни кутлурни програм којим је празник пропраћен и обележен.

Уочи празника са Трга републике у Београду тачно у поноћ кренула је огранизована Видовданска литија, у њој су учесници пешачили са крстовима и иконама уз песму и молитву све до манастира светог оца Јустина у Барајаву, приносећи тај свој телесни и духовни труд, то своје ходочашће на жртву Богу, а у част овог великог српског празника.

Света архијересјка Литургија на којој је чиноначалствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служена је на платформи-бини која је постављена у порти манастира, и то из разлога великог броја присутних Светосаваца као и великог броја клирика наше Епархије, који су овом приликом саслуживали Његовом Преосвештенству, тачније њих петнаест.

Након Свете Литругије на којој се је народ у великом броју причестио, одслужен је општи парастос свим војсковођама и војницима који су у Косовоском боју па све до дана данашњег свој живот положили за крст часни и слободу златну.

После Литургије и парастоса уследила је пастирска поука и обраћање присутним верницима од стране Његовог Преосвештенства, након чега је у манастирској порти приређена скромна славска трпеза љубави на којој су се укрепили сви присутни.

Тачно у 14:00 часова у порти манастира започета је свечана „Видовданска академија“ са примереним духовним и културно-националним садржајем. У организовању ове академије осим епархијске и манастирске управе потрудили су се и Светосавци, наши епархиоти који редовно долазе на богослужења, како у манастир светог Јустина, тако и у остала богослужбена места наше Епархије. Осим благочестивих верника и деце који су учествовали у програму ове академија присутнима су се обратили: Његово Преосвештенство владика Артемије својом уводном речју, књижевник Момир Лазић, професор Душан Тубић, као и Драган Којић из Косовског Поморавља.

Од уметника, ту су већ на нашим епархијским славама и пригодним академијама традиционално учесници – глумци Момир Брадић и Весна Павловић, народни појац Светлана Стевић као и гуслар Радован Шојић.

На свечаној академији говорено је, рецитовано и певано о Видовом дану, о смислу овог великог и за Србе врло значајног празника који са собом разгорева и одржава православну и националну самосвест нашег народа.

Бог је овај велики дан благословио лепим и пријатним временом које је послужило читавој празничној служби и манифестацији које су се одвијале под ведрим небом.

Инфо служба

Овде прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.