Вишеслав Симић: Црква у Катакомбама и Барикаде

Срби данас–нарочито они под окупацијом Унмика и Кфора

Олошке и Упропаститељске[1] „власти“ у судару са стварношћу–Србима на Косову

„Јер једна ствар је сигурна, ако једноставно само
мирно седиш, верујући да је пожар далеко од
твојих граница, тада ће твоје земље постати
позорница на којој ће се одиграти трагедија.“[2] 

Из данашње изненадне општевидљиве светске поплаве друштвених покрета, чији су порекло[3], сврха[4] и легитимитет[5] веома сумњиви, издвајају се два међусобно сродна покрета, miembra unius capitis[6], а који су, ненавиклом оку[7], веома неразумљиви због искрене спонтаности и самоорганизације народа који је обесвећен и обешчашћен од стране његових званичних духовних вођа[8], преварен и напуштен од стране његове владе[9], и над којим се врши насиље од стране туђинских власти[10].

Ови покрети су исконски, архетипски–не следе савремену моду, имајући за свој циљ нешто што је потпуно страно осталим светским покретима. Један од њих жели да поврати светињу слободе душе и право на спасење од грешних одлука и избора, док се други бори за телесну, овоземаљску слободу, и за стварно господарење и својим бићима и имовином. Оба су против окупације[11], и одлучно пружају отпор лажној глобализацији одбацивањем насилне и пљачкашке приватизације и не дозвољавајући да буду телесно уклоњени–најурени и развлашћени[12].

То је суштина тих органских, међусобно испреплетаних и животодавним духом испуњених покрета који су пред очи јавности доспели средином јула 2011, када су десетине хиљада Срба који још живе у северном делу српске покрајине Косова и Метохије, под окупацијом Уједињених Нација и КФОР-а, подигли 18 барикада[13] да би материјализовали и манифестовали своју борбу за опстанак, која је дотле била присиљена да буде само духовне природе. „Изненада“, како је после те прве, тачне, речи, чињенички и правнички нетачно у вези са српским противницима, јавио часопис Економист, „косовски Срби су блокирали путеве јер су хтели да спрече косовску полицију и царинике да се стационирају на два гранична прелаза према Србији“[14]. Увидевши да је овоземаљским силама духовна борба неуочљива и да их неће само она довести победи, Срби су започели свим њима расположивим овоземаљским средствима да је оснажују.

Тај први друштвени покрет (да употребимо савремену научну реторику описујући га)–Црква у Катакомбама[15]–којег сви виде предвођеног од стране Владике Артемија[16], је био покушај да се призове савест моћника који одлучују о судбини Срба на Косову и Метохији. Данас, тај покрет је прерастао ту првобитну улогу и постао је источник духовне снаге и свих Срба и овог другог, директнијег и овоземаљског световног покрета оличеног у барикадама–покрета који није имао вође, сем претњи и недела оних против којих су барикаде подигнуте, и који настављају да буду узрок његове мобилизације, јачања и одржавања.

Следбеници Цркве у Катакомбама[17] себи узоре траже у носиоцима хиљадугодишње васељенске хришћанске традиције–праведним ученицима вере Истине и Љубави, постојаним у својем отпору злу, неправди, сили и угњетавању.[18]

Народ на барикадама[19] (иако многи од њих следе Цркву у Катакомбама, или барем имају наклоност ка њој) себе види, и виђен је на више начина–најчешће и најснажније као припадника српског народа. У њиховом случају ту нема много избора–чак и када би неки од њих и оповргли припадност том народу, или ту припадност не сматрали веома важном, веома брзо би схватили да им је та припадност наметнута како од стране „међународне заједнице“ тако, и још снажније, од стране шиптарске мањине у Србији, чија огромна већина жели да их отера са тог дела српске земље управо због њихове српске народности.

Оно што такође одликује припаднике овог покрета је и њихово поистовећивање (барем у очима већине подржавалаца) са побуњеницима против угњетавања, борцима за слободу, и браниоцима не само оних које воле већ и своје земље и имовине. Тај идентитет, чак и несвесно присутан, досеже у прадавну српску повест. Препознатљив је и по употреби симбола који се користи у борби овог покрета и који потиче још из пред-хришћанских времена–храстовима, средишњим стубом вере Словена, светим дрветом које представља снагу и чврстину, чији изданци избијају наново чак и после сече и палидбе, које се не савија пред вихором, укорењено до најдубљих дубина родне груде.[20]

Употреба храстових балвана да се препречи пут непријатељу и освајачу је исконска и уткана у саму повест Срба–сва епска поезија врви њоме. Препреке на путевима, било у облику нагомиланих балвана или преоравањем, служиле су да спрече муслимане, Турке, у освајању наших земаља, или, пак, да их успоре при развлачењу нашег опљачканог блага и поробљене сабраће. Устаницима је пружала прилику да поврате макар део отетих добара и да ропства спасу барем неке од сународника.[21] Великан савременог српског сликарства, Милић од Мачве[22], је користио лебдеће храстове балване на својим сликама да би означио и приказао српску издржљивост и истрајност кроз векове. (Сетимо се само наших здравих и плећатих горштачких предака који су се надметали бацањем балвана у даљ! Ко од нас данас сам може да бар придигне балван?!) Храстови су препречавали пут и нацистима и усташама у Другом светском рату када су Срби покушавали да се заштите од истребљења. Поновљено је и у Републици Српској Крајини при распаду Југославије раних деведесетих прошлог века. Крајишници, свесни хрватских претњи, истих као у Другом светском рату, поставили су барикаде на путевима не би ли, остављени самима себи, обезбедили преживљавање на тим исконским српским просторима које су комунистичке власти Титове Југославије предале у руке те, од туђих територија склепане, хрватске републике. Већина западњачких извештаја[23] је тврдила да те барикаде од храстових балвана представљају српску примитивност која је узрок грађанског рата, иако су оне биле само средства у покушају да се Срби у Крајини заштите од упада агресивне, непријатељске и злокобне хрватске државе[24] на српску територију. Данас се то понавља на Косову–странци и про-западни[25] српски политичари оптужују Србе да су заостали и сирови, противници прогреса и цивилизације, и да блокирају не само путеве на Косову већ и пут Србије у Европу (а где је, забога, Србија него у Европи?!), и угрожавају њено несигурно чланство у (данас све несигурнијој) Унији. Али, када се поштено размисли о целој ствари, балван је само она иста праисторијска батина, додуше увеличана, која је увек оно последње и коначно одбрамбено оружје које остаје животно угроженом и разоружаном људском бићу да се, у заједници са својим родом, по принципу узајамног потпомагања[26], избори за голи опстанак!

Јер, изнад и преко свих других идентитета, који су (могло би се рећи) конструисани и наметнути Србима, наш најјачи идентитет тренутно је идентитет обичних људских бића, угрожених и опседнутих, и као појединци и као род, којима се не дозвољава преживљавање уколико такви останемо, којима се прети истребљењем, протеривањем, разарањем, пљачком и развлашћивањем–то је онај déjà vu идентитет многе наше сабраће из бивше Југославије, како са Косова и Метохије тако и из свих других делова те српске маћехе, који су на крају доживели да им се све то доживљено и преживљено не признаје, да се неутрализује, дезинфикује, и да се, у свести света, и великог броја Срба, и емотивно и етички преобрати у своју антитезу у којој жртве постају злочинци.

Кад пред својим очима Срби на барикадама виде УН и КФОР, окупљене наређењем да помогну само-проглашеним „снагама реда“ оних који су прави побуњеници и кршиоци и унутрашњег и међународног реда и права–вође Шиптара муслиманa и већина њиховог народа–оне који ово мало преосталих Срба виде као последњу препреку у остваривању свог циља, етнички чистог Косова[27]–Срби не могу а да у својој свести не виде истовремено и своју протерану и избеглу сабраћу који и даље проживљавају пакао избеглиштва, оставши без имовине, правно недефинисани, избрисани, и нигде заправо уписани, напуштени и од „својих“ про-српских[28] вођа и од „међународне заједнице“, која је паралисана својим унутрашњим политичким играма и приоритетима „чувања образа“[29].

Тако, Србима не преостаје ништа друго него да се укопају ту где јесу, у одбрани и очувању и својих живота и своје имовине, док се ситуација не размрси на неки начин–ако истрају и победе, очуваће и животе и имовину… Ако ли, пак, буду надвладани, десиће се то борбено и јуначки, и неће се покорно предати џелатима![30]

Мора се, ипак, признати да и њихови противници учествују у конструкцији српског идентитета у овом случају. Све три „власти“[31] су, у разним приликама[32], Српчиће, Српкиње и Србе на барикадама идентификовали следећим речима: „криминални елементи“, „незаконито окупљени“, „побуњеници“, „они који не поштују законе“, итд. И Српска Православна Црква је учествовала у тој конструкцији негативног идентитета, називајући њихове духовнике и њихове молитвене скупове „заблуделим“, „прелашћеним“, „несрећним“, „парасинагогама“, „незаконитим“, „неблагословеним“[33]–користећи најекстремнији језик у описивању преосвећеног Артемија, називајући га „издајником који је остао издајник“, „лажним зилотом“, „лажним родољубом“, „правим разбијачем црквеног јединства и српске слоге“, и, што је најзанимљивије и највише изненађујуће (узимајући у обзир у коликој је блискости званична Црква са америчком амбасадом у Београду), оптужујући га да је он заправо „фаворит Олбрајтове, Холбрука и других српских ‘добротвора’ у САД“. Ново-„преосвећени“ Епархије Рашко-призренске, Теодосије, који је протерао Владику Артемија са владичанског престола у Призрену, усуђује се чак и да насилно изгони старе монахиње на улицу[34], не би ли угушио сваку непокорност сили која умишља да управља Епархијом.

Оно што је најузнемиравајуће што се тиче Срба са Косова и Метохије је то да за њих не постоји оно вечито двојство када су у питању барикаде–„пред барикадама“ и „иза барикада“! Куд год се окренули, са врха барикада виде противнике и непријатеље!

На оној страни, која би требало да буде безбедна, страна заклона и сигурности, страна „Мајке Србије“, они виде званичнике, владаре и наредбодавце–сподобе које чине све да им поткопају одбрамбене бедеме[35] и да потпомогну њихове непријатеље у уклањању и барикада и Срба са Косова. Ти властодршци Србије су већ учинили и превише у свом служењу интересима туђина, насупрот интересу „своје“ државе и „свог“ народа–спречили су Владику Артемија и његове монахе и монахиње да уђу у Покрајину, а небројено пута су онемогућили и обичан народ, присталице Срба на барикадама, да из других српских земаља стигну до своје сабраће и придруже им се у отпору. Владари Србије, уз све то, још воде и званичне „преговоре“ и разговоре у вези са прихватањем „граничних“ печата који би се користили на прелазима између Покрајине Косова и Метохије и Републике Србије–коришћених од стране шиптарских „граничних службеника“ којим би се „решио“ проблема са барикадама! Поједини чиновници државе Србије чак и прете Србима на барикадама злокобним и застрашујућим порукама–најтраги-комичнији пример је извесни Борко Стефановић, ван-уставни „преговарач“ нејасног правног порекла своје чиновничке дужности, иначе веома надарен лукавством[36] у својој способности да за собом не остави личног писаног трага након „договора“ са својим шиптарским парњацима. Тај чиновник слути злом Србима уколико се не уклоне са барикада![37] (Остао је упамћен у Вашингтону по својим јавним лекцијама сенатском ветерану, Џиму Џатрасу, о томе како заправо функционише амерички систем! И њему је, као службеник амбасаде Србије, пред запањеним вашингтонским Србима, изјављивао злокобне слутње у вези са последицама Џимове истрајне борбе за Српство на Капитол Хилу!)

Али, погледамо ли са барикада ка њиховој предњој страни, оној са које се очекује непријатељ (у циљу одбране од њега су барикаде и подигнуте), видећемо утваре које прете Србима још страшније: не само да су ту немилосрдни и сурови Шиптари (који су већ небројено пута, и пре и током окупације, некажњено показали и Србима и свету шта се дешава кад дивљачки навале на Србе и све српско!)[38], већ су ту и УН и КФОР[39], који су запосели српску земљу по Кумановском договору[40], али који не само да никако не испуњавају своју обавезу „да успоставе и одрже безбедност свим становницима Косова и Метохије“, у складу са Резолуцијом 1244 Уједињених Нација, већ стално, нескривено, необуздано и некажњено испомажу Шиптаре у истребљењу Срба и потпуном отимању Покрајине од српске државе. Срби, стога, у целини, а нарочито они на барикадама, доживљавају КФОР као бруталну, сирову силу[41] која их туче док мирно протестују, која их гуши и трује гасовима[42], и која чак и правим мецима[43] пуца по њима, уз гумене метке[44] који нису ништа мање опасни од правих. А Уједињене Нације (како то име лажно и увредљиво звучи!) Срби, опет оправдано и доказиво, доживљавају као међународног агента те такозване „међународне заједнице“ који је ту само да овери и да покуша да правно оправда[45] крађу и развлашћивање имовине и Срба као појединаца и српске државе кроз насилну, вероломну, кривоклетну и незакониту приватизацију.[46]

Важност српске имовине на Косову и Метохији је добро знана вековима[47]. Светска Банка извештава да се вредност само рудних богатстава Срба процењује на 13,5 милијарди евра[48], иако је највећи број тих и даље званично српских добара већ „приватизован“ за своте којима се „купци“ у лице исмевају и Шиптарима и Србима, чак отвореније, и са још већом намером да понизе него што је то био случај при „приватизацији“ коју су у (не)дело спровели властодршци Србије у 21. веку. Амерички Стејт департмент, на својој интернет страници посвећеној „Републици Косово“ отворено каже да су „уз међународну помоћ [sic] друштвена добра донела приход од [чак!] 834 милиона долара од 2004. Два највећа косовска извозника су приватизоване фирме: Фероникели & М и Силоси. […] Влада САД кооперише са Министарством за економски развој, Светском Банком и другим донаторима [sic] како би се припремили тендери за нову генерацију и за рударске пројекте, да би се изградио нови извор електричне енергије („Ново Косово“), те да би се из употребе избацио досадашњи, да би се рехабилитовао други, и да би се успоставили нови рудници угља за термоелектрану Ново Косово. Приватизација дистрибуције електричне енергије, као и приватизација фирми које ће се бавити снабдевањем су такође у плану.“[49]

Чак ни краљевићима није испод части тај грабеж на Косову! И они га зову „приватизацијом“! Њ.К.В. Мајкл (можда би наше Њ.К.В. могло да својим, толико разглашаваним, утицајем на британском двору то спречи?!), војвода од Кента, кажу чиновници такозване косовске власти[50], поседује фирму која је у процесу приватизације Трепче.

Не заостајући за племством (како и ова реч лажно и ружно звучи на српском у оваквом сплету околности!), и (бело)светски „простаци“ (што је најверодостојнији превод на српски енглеске речи која означава све који нису племићи) и бивши политички моћници журе да заграбе, да нахрпе, да згрну што више могу по том Тамном Вилајету који су створили „здруженим злочиначким подухватом“! Самопроглашени човекољубац, милијардер Ђерђ Сорош је дубоко заинтересован за руднике на Косову–„Наоружан истраживањем које је обавила и објавила Међународна кризна група (а коју је он успоставио и финансира је), и уз подршку Бернарда Кушнера, шефа Привремене администрације УН-а на Косову, Сорош је покушао да за себе обезбеди најуноснији рудни комплекс на Балкану. Септембра 2000, у журби да заузме руднике Трепче пре него што се одрже избори у тадашњој Југославији, Кушнер је изјавио да Трепча изазива повишење нивоа честица олова у човековој околини. То је невероватна брига за околину од стране човека који је славио и навијао 1999. када су НАТО бомбе засипале Југославију уранијумом, испуштајући у атмосферу, тло и воде више од 100 хиљада тона разних канцерогених елемената. Али, Кушнер је превладао и рудници су били затворени из, како је наведено, „здравствених“ разлога. Сорош је потрошио 150 милиона долара не би ли преузео контролу над златом, сребром, оловом, цинком и кадмијумом Трепче, знајући да је права вредност рудника преко 5 милијарди долара.“[51]

Бивша у много чему, Медлин Олбрајт, тренутно званично води једно вашингтонско саветодавно предузеће (назвавши га, у складу са својом скромношћу, Олбрајтовкина група). 2004. је, како наводе јавни извештаји о раду, „саветовала“ једно предузеће косовских Шиптара (које се–није шала!–бави обезбеђивањем интернет услуга [неко, покварене маште, би се запитао: Откад се то зове интернет услуга?!]) како да добије дозволу од „власти“ на Косову за интернет прикључак. Наравно, на окупираном Косову и Метохији, „власти“ су биле оличене у сподобама које су ту дошле „да се господаре“ након онога што је часопис Тајм, на насловној страници, назвао „Медлинкин рат“[52], и за шта ју је (немајући друге, њему својственије разлоге, када се ради о женама) Клинтон похвалио, рекавши да је „стамено стала у одбрану слободе народа на Балкану.“[53] Остаје, ипак, мисао о Медлинкиним бесаним ноћима, проведеним у моралном рвању са самом собом због могућих оптужби о сукобу интереса једне бивше чимбенице водеће светске демократије…

И тако, Срби на Косову, суочени са свих страна са таквим моћним и застрашујућим супарницима, дуго су се осећали напуштеним и препуштеним на њихову милост и немилост. Али, њихова тврдоглава, храбра и очајничка одлука да радије погину на барикадама него да без борбе издају саме себе је одушевила Србе[54] широм српских земаља[55] и у иностранству, као и све праведне и добронамерне људе у свету[56].

Захваљујући интернету, упркос муку и лажима званичних светских медија, покренута је глобална кампања помоћи и стварања савезништава у циљу подршке Србима на Косову. Тај мук западних медија је само обезбедио да борбени поклич одјекује широм света без икакве сметње! Заједнички злонамерни (и веома очигледно злочиначки) подухват страних и „домаћих“ властодржаца у циљу изолације, ућуткивања и исцрпљивања демонстраната им је само дао подстрека да још упорније и гласније завапе упомоћ, и само је још више привукао пажњу читавих „четујућих“ чета које су хрлиле на виртуелне барикаде на интернету[57].

Најглавније у свему томе је то што су циљеви демонстраната потпуно у складу са свим законима (и домаћим и међународним), са званичном државном политиком и Уставом Србије[58], и са поштовањем најосновнијих људских и грађанских права–попут права на живот и имовину.

Због свега тога, демонстранте је подржала и званична и незванична Русија, већина српских опозиционих политичара (барем оних који неку „тежину“ још увек имају!), целокупна српска дијаспора, а нарочито њени интелектуалци и лидери[59], а уз њих подршка је дошла и од читавог низа разних (како их наука назива) „епистемских заједница“[60] слободних светских стручњака и аналитичара који се баве Балканом.

Иако је њихово изражавање и комуникација проблема и потреба у почетку изгледало веома упрошћено и емотивно[61], и као нека локална свађа балканских сељака разних племена, Срби са Косова су ипак пронашли начин да њихове жалбе и страхови постану много више од тога–да постану једна веома добро артикулисана и софистицирана глобална политичко-правна порука! Они су на најбољи начин, и у стварном животу, спровели ону веома несувислу империјалистичку крилатицу којом се тако једноставно манипулише младима на Западу: Мисли глобално, делуј локално!

Један од њихових најдраматичнијих потеза је била масовна молба за руским држављанством[62], чиме су свету (и тренутно најстабилнијој светској велесили!) ставили до знања да њихова држава нити хоће нити може да их заштити, и да су стога приморани да ураде исто оно што су тражили и српски непријатељи последњих деценија–да затраже страну заштиту[63] и у игру уведу страну велесилу која истовремено има своје јасне циљеве и интересе на Балкану! Уз то, Русија је једина држава на свету која и може и хоће да се суочи са САД, и да их заустави у ономе што је свима очигледно–да буду мотор покретач свих проблема на Балкану.

Прича о сучељавању савременог Давида са Голијатом се наставља… Ситни, разоружани и немоћни, савремени косовски Давиди су изашли пред ратоборног, подругљивог и умишљеног Голијата у тренутку када тај нови Левијатан крвари из многобројних (углавном самоме себи нанесених) рана и ломова. Само ће време показати да ли ће се Звер повући да их залечи пре него што постану смртоносне или ће се, изнова, разјарити да би се, са уживањем, ваљала у крви и изнутрицама жртве коју ће, са лажних моралних висина, кривити за погибију.

Вишеслав Симић
Професор Стратегије и политичке аналитике
Ел Текнолохико де Монтереј, Мексико
27. новембар 2011.

—————————————————————————————————————
Прилози уз текст:
[1] Превод са енглеског језика речи rogue & failed којима се називају власти попут свих оних (и законски легитимних и формално незаконитих и побуњеничких) које данас харају Косовом и Метохијом.

[2] Фридрих Вилхелм Хохенцолерн (Friedrich Wilhelm Hohenzollern), Велики Кнез Изборник Бранденбуршки и Војвода Прушки (The Great Elector of Brandenburg and Duke of Prussia), је 1667, у својим „очинским подучавањима“ свом наследнику написао ове речи опомене. (Iron Kingdom: The Rise and Downfall of Prussia, 1600-1947; Clark Christopher; p. 189; ePenguin, Kindle Edition; 2007).

[3] Постоје основана сумњичења о умешаности милијардера Ђерђа Сороша и владе САД у оснивање и финансирање невладине организације Кенвас (CANVAS), регистроване у Србији. Погледајте: „Global ‘Revolution’ Plotters Backed, Financed by US State Dept, George Soros, CANVAS“: http://www.truthistreason.net/global-revolution-plotters-backed-financed-by-us-state-dept-george-soros-canvas & http://www.youtube.com/watch?v=lpXbA6yZY-8

[4] Великом броју људи се чини да је бесмислено протествовати у Вол Стриту који је само место извршења одлука донесених у званично правом центру одлучивања, Вашингтону.

[5] Изгледа да су грађани тих земаља, тек када су на сопственој кожи осетили суровост и немилосрдност финансијског система, почели да протествују против њега. Док је тај систем доносио беду и муку народима Азије, Африке, Источне Европе и Латинске Америке, а њима обезбеђивао лагодан живот на кредит, веома мали број савесних и озбиљних људи је изражавао упозорења и отпор.

[6] Удови под једном главом.

[7] Западњачко (и про-западњачко) око које види и разуме све само са тачке гледишта и интереса Запада.

[8] Званична СПЦ или је веома млака или (у страху?) ћути, али ако неки њен припадник преврши меру њене трпељивости веома лако га унизи у чину, рашчини потпуно и изопшти.

[9] Влада Републике Србије је, на основу УН Резолуције 1244 суверен, и легитимна власт над територијом покрајине Србије под именом Косово и Метохија.

[10] Специјални изасланик Генералног секретара Уједињених Нација и његова администрација над окупираном српском покрајином. Вође муслиманско-шиптарске мањине у Србији који су сами прогласили независност територије српске покрајине Косова и Метохије од Србије, и које су владе неких чланица УН признале као дипломатског сувереног партнера иако су неке од њих потписнице и чак и гаранти Резолуције 1244. Оба ова политичка ентитета тврде да имају власт на Косову и Метохији. Ипак, „Устав“ самопроглашене „Републике Косова“ садржи три члана којима се дефинише коначни ауторитет (суверена власт) на њеној територији: народ Косова; Специјални изасланик Генералног секретара УН; и Начелник Међународних војних представника. „Устав“ јасно каже (у члановима 147. и 153.) да „никаква власт Републике Косово нема право да разматра, умањи ефект, или на било који други начин ограничи мандат, моћи и обавезе“ ни Специјалног изасланика Генералног секретара УН, ни Начелника Међународних војних представника.

[11] То је такав démodé циљ у овом тренутку када широм света медији извештавају само о покретима који би да окупирају све и свашта.

[12] Ако би се применили стандарди Повеље Међународног Војног суда у Нурембергу (из 1945), Међународног суда за особе одговорне за озбиљна кршења међународног хуманитарног права која су се десила на територији бивше Југославије од 1991, и Статута Међународног Криминалног Суда, лако би се донеле многе оптужнице за „злочине против мира“, „злочине против човечанства“, и „злочине геноцида“.

[13] On the Border of Conflict; The Economist Magazine; Nov. 21, 2011. [http://www.economist.com/blogs/easternapproaches/2011/11/serbia-and-kosovo]

[14] An impasse that could turn nasty; The Economist Magazine; October 29, 2011 [http://www.economist.com/node/21534834]

[15] Прве службе су одслужене марта 2011, у Београду [http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/121890/Artemijeva-crkva-u-katakombama]

[16] Канонски владика Српске Православне Цркве, миропомазан 1991. у епархији Рашко-призренској (која у себи садржи целу територију покрајине Косово и Метохија државе Србије). Званичници СПЦ су прво суспендовали Владику Артемија у његовом праву да врши администрацију епархије (фебруара 2010). Онда су га пензионисали (маја 2010), и на крају рашчинили владичанства (новембра 2010), поставивши друго црквено лице као владику уместо њега, све та (не)дела чинећи кршењем Канонског права (На пример: Апостолка правила 14, 25, 30, 31, 37, 59, 74…; Софијски канони 10, 14, 17…). Владика Артемије је за званичну Цркву свгнут и враћен у чин монаха, и чак му је једно време било одузето и основно грађанско право Републике Србије на слободно кретање тиме што је упућен у манастир у Војводини, из којег му је било забрањено излажење. Нека од његових духовних чеда су била потпуно рашчињена и из Цркве избачена због поштовања Црквeних заповести о покорности и слеђењу духовног оца. Владика, и монаси и монахиње који су проглашени непокорним, су од стране шиптарских „власти“ лишени слободе и отерани са територије Епархије, уз потпомагање КФОРА, а власти Србије нису касније дозволиле тим својим грађанима да се слободном вољом и правом на слободу кретања врате у окупирану покрајину. (http://eparhijaprizren.com/defaultE.asp)

[17] Многи нису са Косова и Метохије и тренутно на њему али су духовно у нераскидивој вези са том Светом Земљом Српства.

[18] Поплава тајних депеша америчких дипломата је објављена преко интернета (тзв. Викиликс, у српској интерпретацији) и они су потврдили многе ствари о којима су очевици кришом сведочили или о којима се наслућивало и шапутало–да су се представници САД, нарочито они у амбасади те државе у Београду, дубоко и вишеструко уплели у, и да утичу на политички живот Србије, а нарочито у вези са избором новог патријарха српског (после смрти Његове светости Павла). Депеше сведоче да им је било изузетно стало да нови патријарх буде особа која ће кооперисати са њима у извршењу америчких планова у вези са Косовом. У том процесу је уклоњен Владика Артемије, кога су депеше описале као „посебно одмагајућег“, док су за председника Србије навеле да „ради иза кулиса […] не би ли утицао на избор патријарха“, и то заједно са Иринејем Добријевићем (америчким држављанином, рођеним у Кливланду, у држави Охајо, недавно послом емигриралим у Србију, и, по сопственом изјашњавању „белим“ монахом СПЦ), који је, у време описаних догађаја у вези са смрћу патријарха Павла, био коначно изабран за владику СПЦ и одаслат на други крај света да буде пастир Аустралијско-новозеландски. Међу депешама се издвајају оне које у Вашингтон јављају да је „отац Добријевић дао увиде који су обезбедили нека веома важна сазнања“, да је „СПЦ инкорпорисана [у америчке планове]“, и да „нам је дао потврде да ће остати укључен у деловање у вези са Косовом, и у Београду, све до коначног решења.“ [http://www.novinar.de/2011/09/06/vikiliks-i-irineji-bulovic-i-dobrijevic.html & http://serbianna.com/blogs/bozinovich/archives/1416]

[19] Већина њих су становници северног дела Косова.

[20] Веома болан подсећај на то чупање из корена балканских храстових, и осталих, шума су оголеле и кршевите литице далматинске обале са којих се Венеција снабдевала дрвом потребним за њену моћ и славу. Лаза Костић је песмом Санта Марија дела Салуте описао то српско двојство душе и осећања када се суоче са назаситошћу и безосећајношћу колонизатора у отимању туђег блага, и лепотама и општечовечанским достигнућима која су од наших храстова настала у самој Венецији. Та брда, на којима није остало ништа од прадавних српских шума, су такође и опомена и подсећање на вековно насилно покатоличавање православних Срба Далмације и њиховог преобраћења у Хрвате током векова венецијанске колонизације јадранске обале.

[21] Пречесто је песма Марко Краљевић оре друмове тумачена као српско величање бесмисленог пијаног уништавања и пљачке путника намерника. Али, када се правилно разуме, у историјском, правном, верском, друштвеном, економском, политичком и етичком контексту тог доба, то је епско казивање и наук нашег народа о бесмислености и бесциљности икакве економске активности под страном окупацијом, и о праведности и неопходности повраћаја отетих добара, чак и насиљем.

[22] На пример, видети: http://www.myspace.com/tripolistribe/blog/471569875

[23] Roads Sealed as Yugoslav Unrest Mounts; Reuters; Published: August 19, 1990 – http://www.nytimes.com/1990/08/19/world/roads-sealed-as-yugoslav-unrest-mounts.html?ref=croatia & Armed Serbs Guard Highways in Croatia During Referendum; Special to The New York Times; Published: August 20, 1990 – http://www.nytimes.com/1990/08/20/world/armed-serbs-guard-highways-in-croatia-during-referendum.html?ref=croatia

[24] Управо је објављена фотографија комеморативног евра који ће бити пуштен у циркулацију поводом пријема Хрватске у ЕУ. Уз потпуну подршку и одобравање ЕУ, тај евро на себи носи Јасеновац–најстрашнији логор за уништавање Срба–који је, очигледно, нешто на шта су и Хрватска и ЕУ особито поносне када га желе на новцу који ће у оптицају слати веома јасну и недвосмислену поруку Србима о вредностима, приоритетима и стремљењима тих двају политичких ентитета!

[25] Већином су то „покајани и преобраћени“ стари тврдокорни традиционално анти-српски комунисти-интернационалисти и квази-космополити, бивши (док је то било користољубиво) заступници најекстремнијих шовинистичких идеја које су изузетно штетиле српском интересу, и дангубе, готовани и лезилобовићи из Титових и Милошевићевих времена који су изузетном брзином схватили да ће најлагодине вегетирати у доба неолиберализма ако се преобрате у гласноговорнике неолибералног капитализма и западњачког популизма (квази-демократије) и за те своје услуге рачун испоручују разним западним финансијерима.

[26] У вези са узајамним потпомагањем као основним принципом опстанка врста, видети: Кнез Пјотр Кропоткин – Узајамно потпомагање – Фактор еволуције.

[27] Србима не треба ни објашњавати да реч Косово нема никаквог значења на шиптарском језику и да су морали да је прилагоде свом језику да би се ускладила са структуром и правилима–преобративши је од Косово у КосовА.

[28] Телевизији Русија Данас, Тадић је рекао да је он „про-српски председник“ новембра 2010 [http://www.naslovi.net/2010-11-23/danas/tadic-ja-sam-prosrpski-predsednik/2139057]

[29] УН је у незавидној позицији јер мора да некако „помири“ чињеницу да су међу изгнаним и протераним на Балкану најбројнији Срби, са чињеницом да ће, ако то призна, морати да све своје снаге усмери на повратак и Срба и њихове разграбљене имовине законитим власницима. И да неће моћи да објасни свету како је могуће да је највише избеглица у народу који је озваничен пресудама у Хагу као народ који је највише изгонио друге! Стога, да не би превелику буру изазвали само себи, чиновници УН и даље води Србе прогнане са Косова и Метохије као „унутрашње расељена лица“, чиме само још додатно потврђује да су Косово и Метохија део Србије.

[30] „Ако треба умрећемо на барикадама.“ – рекао је Драгиша Миловић, градоначелник Звечана. [http://www.pravda.rs/2011/11/25/dragisa-milovic-ako-treba-umrecemo-na-barikadama/]

[31] Покрајина је званично и законски део Србије. И владе земаља које су признале Косово као независну државу су потписнице и гаранти УН Резолуције 1244 која гарантује и признаје и суверенитет и интегритет Србије над територијом Косова и Метохије.

[32] http://www.novimagazin.rs/vesti/biznis-i-politika-na-barikadama

[33] Те озбиљне, тешке речи су најдиректине упућене следбеницима Цркве у Катакомбама [http://www.spc.rs/eng/public_statement_holy_synod_serbian_orthodox_church], али према Србима на барикадама Црква мења ставове у складу са тренутном ситуацијом, мењајући тактику приступа и порука–позивајући их на дуге и напорне црквене обреде и службе којима би их удаљили са барикада у великом броју, до опомена да морају дословно да следе строга правила поста, чиме би им ослабила тела а и воља за отпором. Ишло се чак и дотле да је и сам патријарх тражио да православни Срби уклоне КРСТ са барикада, правдајући то речима да му ту (на месту страдања и мучеништва православних хришћана његовог народа!) није место! Ипак, највероватније играјући политичку игру након схватања да постаје веома неомиљен у народу, патријарх је поручио народу на барикадама да тим барикадама „бране своју земљу“ [http://www.blic.rs/Vesti/Politika/283282/Patrijarh-Irinej-Barikadama-branite-svoju-zemlju]

[34] Осамдесетогодишња сестра Параскева је, по наводима медија, избачена из манастира Грачанице 18. новембра 2011. [http://www.novinar.de/2011/11/19/teodosije-izbacio-80-godišnju-monahinju-na-ulicu.html]

[35] На запрепашћење свих који мисле логично (али га не познају), министар ОДБРАНЕ Србије, Шутановац, је изјавио да се Косово не брани пушкама већ главом! Уколико не затражи на седници владе да се у потпуности укине његово, како га је сам дефинисао тим речима–непотребно Министарство одбране, потврдиће се сумњичања у његову већу оданост НАТО-у него сопственој држави и народу (којима је заклет)! Није више ни наивнима смешно народно извртање његовог презимена из Шутановац у ШуНАТОвац! [http://www.kurir-info.rs/vesti/sutanovac-kosovo-se-ne-brani-puskom-vec-glavom-139092.php]

[36] Како рече Балзак у својој Катарини де Медичи: „…најопасније оружје јавне политике–лукавство“.

[37] http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=21356:borko-konano-iskazao-odlunost&catid=38:aktuelno&Itemid=59

[38] http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/default.htm] [http://www.savekosovo.org/

[39] Хиљаде Срба су побијени или рањени од почетка окупације Косова и Метохије 1999. године а да нити један починилац није кажњен– http://www.pecat.co.rs/2011/11/krstimir-pantic-na-oci-srbije-albanci-slobodno-ubijaju/

[40] Кумановски Војно-технички договор између Међународних снага безбедности (КФОР) и владе Савезне Републике Југославије и владе Републике Србије– http://www.nato.int/kosovo/docu/a990609a.htm

[41] Погледати вест о вежбама америчких и немачких припадника НАТО трупа о томе како да уклањају барикаде које је поставила српска „руља“ (како називају Србе)–http://www.stripes.com/news/europe/kosovo-disturbances-mimicked-in-training-scenario-1.161166

[42] http://grayfalcon.blogspot.com/2011/10/that-terrible-votive-candle.html & Russia Today; October 20, 2011; Tear gas at the barricades: NATO sprays Serb protests http://rt.com/news/nato-tear-gas-kosovo-259/

[43] „Serbs accuse NATO troops, specifically Americans, of using live ammunition to disperse people who were protesting against ethnic-Albanian Kosovo police efforts to take control of customs points along the border with Serbia.“ [The Irish Times; October 1, 2011 – http://yugo-affairs.blogspot.com/2011/10/irish-times-kfor-shooting-at-serbs.html]

[44] „soldiers had to fire with rubber bullets in self-defense,“ said deputy spokesman for KFOR Kai Gudenoge Kai“ [http://www.m-magazine.org/index.php/en/news/kosovo/1213-in-the-riots-in-jarinje-kfor-shot-at-the-serbs.html]

[45] Да се опет присетимо Балзака и његових речи у Катарини де Медичи: „Стални елементи јавне политике су лукавост и претварање који уништавају, на сваки начин, исправност и достојанствено држање које, у нашим надањима, захтевамо од значајних личности“.

[46] http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/179853/Kosovo-lezi-na-1000-milijardi-dolara-

[47] Филип Керни, амерички адвокат који је радио као јавни тужилац у УН администрацији Косова, је у својој књизи Под плавом заставом описао како је лично доживео коришћење „приватизованог“ стана прогнаних Срба. Страшно је да је тај процес „приватизације“, легализован од стране УН на Косову, описала баш особа која је, као јавни тужилац, требало да штити законитост и правду на тој окупираној земљи. Он је живео у стану који је био отет Србима и предат Шиптарима који су зарађивали на њему наплаћујући кирију чиновнику УН чија је дужност била да се бори за владавину права на Косову. Он сам признаје да „није превише истраживао да ли су Шиптари слали бар део зарађеног новца изгнаним Србима“. У књизи Косово-Исход година 1999-2009. се описује како су УН „приватизовале“ фабрику која је припадала двема Српкињама које су је наследиле од оца. Шиптарска „Агенција за приватизацију“ их је, уз саучесништво УН, развластила поседништва и фабрику продала Шиптарима. На још бруталнији (и замало смртоносан) начин су њих две развлашћене и породичне куће коју је шиптарско-муслиманска руља спалила заједно са библиотеком од 18.000 књига и са непроцењивом сликом Ђотове Богородице, према којој, наравно, исламски фундаменталисти нису имали милости.

[48] Треба само прочитати опис богатства Косова у средњевековној српској држави у књизи Ноела Малколма Косово-кратка историја.

[49] Светска Банка је проценила вредност рудног богатства на Косову и метохији на 13 и по милијарди евра. http://kosovareport.blogspot.com/2005/01/world-bank-survey-puts-kosovos-mineral.html

[50] http://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/100931.htm – под Economy

[51] Изјаве Шкељзена Луке, „Директора“ „Агенције за приватизацију“, и Ферата Шаље, „Извршног директора“ Трепче–како су титулисани од стране шиптарских „власти“–пренео је изворно Коха диторе из Приштине. http://www.economy.rs/vesti/18697/Kosovo–Vojvodina-izgradila–Princ-od-Kenta-dobija-na-poklon.html

[52] http://sianews.com/modules.php?name=News&file=article&sid=1438 See also: http://emperors-clothes.com/articles/Johnstone/howitis.htm; http://emperors-clothes.com/articles/hugus/surgical.htm & http://www.antiwar.com/justin/j081600.html

[53] Time. vol. 153, no. 19 (May 17, 1999), p. 35.

[54] ibid.

[55] http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/189252/Barikade%20na%20severu%20Kosova%20ojačane%20knjigama.html & http://www.tvojportal.com/component/k2/item/14588-srbi-iz-banjaluke-na-barikadama.html

[56] http://www.novinar.de/2011/11/24/udruzenje-pisaca-poeta-organizuje-odlazak-na-barikade-pod-nazivom-pesnicka-barikada.html & http://www.pravda.rs/2011/11/23/Спортом-против-окупације/

[57] Maria Lina Veca: http://oslobodjenje.wordpress.com/category/deconstructed-facts/kosovo-metohija-crisis/page/7/ & http://searchlight-germany.blogspot.com/2008_04_01_archive.html – Maria Lina Veca: April 18, 2008 – Western Kosovo Story is a Lie

[58] Јефимија удружење [https://www.facebook.com/profile.php?id=1403441760]; РАС-Међународна српска организација [https://www.facebook.com/ras.international]; Косово је Србија [https://www.facebook.com/KosovoIsSerbiaCampaign]; Косово Метохија [https://www.facebook.com/profile.php?id=100000652823068].

[59] Преамбула Устава Србије каже да је територија Косова и Метохије саставни део територије Србије. Члан 307 Кривичног законика Србије означава криминалцем свакога ко ради ишта што угрожава територијални интегритет Републике. То недело је кажњиво са до 15 година затворске казне.

[60] На пример: Небојша Малић [http://sivisoko.blogspot.com/]; Звездана Стојановић-Scott и RAS-The International Serbian Organization; Washington, D.C. [http://www.ras-international.org/]; Срђа Трифковић [http://www.chroniclesmagazine.org/2011/09/30/serbia-betrayed-by-her-leaders/]; Борис Малагурски [http://www.malagurski.com/]; Џон Боснић [http://en.wikipedia.org/ wiki/John_Bosnitch]; Косара Гавриловић [http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/barikade-u-zupcu.html]; William Dorich [http://www.srpska-mreza.com/bookstore/ kosovo/kosovo.htm]; Miki Bozinovich and the Serbianna.com website [http://www.serbianna.com/], као и многи други.

[61] На пример, The Chronicles magazine, часопис америчких традиционалиста – [http://www.chroniclesmagazine.org/?s=Kosovo&x=9&y=9]; или „левичари“ који воде интернет страницу Царево Одело (Тhe Emperor’s Clothes) [http://tenc.net/yugo.htm]; или појединачно, као, на пример: Џулија Горин (Julia Gorin) [http://www.juliagorin.com/wordpress/?p=2751]; или Стела Џатрас (Stella Jatras) [http://www.serbianna.com /columns/jatras/005.shtml], и многи други.

[62] Била је подигнута чак и барикада од књига као симбол сукоба бруталне силе НАТО трупа са српским духом и интелектом. Касније су те књиге пажљиво уклоњене и послате у библиотеке у српским енклавама широм Косова и Метохије. [http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/189252/Barikade%20na%20severu%20Kosova%20ojačane%20knjigama.html] & [http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=18178].

[63] http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15546775,00.html

[64] [http://www.kurir-info.rs/vesti/medvedev-dao-nalog-da-srbi-dobiju-rusko-drzavljanstvo-152564.php].