Влада РСК – Канцелару Немачке

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11080 Земун, Магистратски трг 3 – тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com; vladaukninu@gmail.com
Бр. 1299/11- 14. 02. 2011 (7519. година по српском календару)

Ваша Екселенцијо,

Уверио сам се да нерадо примате писма Владе Републике Српске Крајине у прогонству, али их упућујем, јер су њихови садржаји дубоко обавезујући за савремене државнике, а посебно за премијера Немачке. Раније сам Вас подсетио, да се у Европине доносе одлуке без пресудног става Савезне Републике Немачке, па је лако закључити, да је судбина данашње цивилизације, увелико, у рукама Владе – на чијем сте челу.

И судбина Европе и света је последња два столећа последица одлука немачких државника – и онда кад су те последице биле катастрофалне и кад су биле корисне за људски род. Данас Вам пишем, да бих вас, по ко зна који пут, подсетио – да су одлуке немачких државника последњих деценија истородне немачким одлукама пре Првог и Другог светског рата – кад су изазвале катастрофалне последице за људски род.

Ево кратког осврта на те одлуке немачких државника крајем 20. и почетком 21. столећа, па ћете се уверити да су имале (у односу на српски народ) исте последице, као и у Првом и у Другом светском рату – злочин геноцида над Србима. На основу немачких ставова, Европска унија и НАТО су организовали разбијање СФР Југославије, од 1990. до 1995. године, кад је обављен злочин геноцида над српским народом у Републици Српској Крајини и Хрватској. Са српске етничке и историјске земље је прогнано до 800.000 православних Срба, који су чинили 88% становника Републике Српске Крајине. (Зар је, госпођо Меркел, могла Немачка ово приредити Србима – који су чинили одбрамбени штит немачкој држави, Хабсбуршкој Монархији /Аустрији/ од Турака, кад су Турци, уз свесрдну помоћ Ватикана, Француске, Млетачке Републике, Пољске и великог броја угарских племића /послушали су Ватикан/, покорили Угарску 1526. године и, од тада, непрекидно ратовали против Немаца – до 19. столећа? А Срби су били немачки граничари и бранили немачке земље!)
Ваша Екселенцијо,

Уз овакву историјску везаност Срба и Немаца – до 19. столећа, није се могло очекивати, да ће Немцима бити једна од главних спољнополитичких преокупација, у 20. столећу – истребљење и прогон православних Срба. Немци су у Првом светском рату (са савезницима: Мађарима, Бугарима, Албанцима, Хрватима и Словенцима) убили 1/3 Срба у Краљевини Србији, а у Другом светском рату (са савезницима: Италијанима, Хрватима и муслиманима) 1/3 Срба у Босни и Херцеговини и Републици Српској Крајини.

Колико је нецивилизацијски поступила Влада Савезне Републике Немачке, кад је, са осталим чланицама НАТО-а, организовала сепаратистичке снаге за разбијање Југославије – да би, између осталог, био прогнан српски народ из Републике Српске Крајине и са Косова и Метохије, може се видети кад се упореде одлуке Аустроугарске и Немачке у Првом светском рату, и одлуке немачког канцелара Адолфа Хитлера у Другом светском рату. Ове одлуке и одлуке чланица НАТО-а су истоветне – кад се има у виду њихов циљ, злочин геноцида над српским народом и уништавање српске културне баштине:

1. Што се тиче аустроугарских и немачких злочина у Краљевини Србији у Првом светском рату, видећемо то у два новинска извештаја из 1914. године. Писали су их Француз и Рус. У свом чланку „Слово о Србији“, Рус Леонид Андрејев пише:

„Не заборавите, да Аустрија са Србијом не ратује. У питању је казнена експедиција. На Србију не иде војска; не иду војници, ни официри, него џелати… Аустријанци су поносито изјавили, да они не траже територијално повећање. Они хоће само српску крв, српски ужас, српску несрећу!“

Слично запажа (1918) и Француз Пјер Лоти – у чланку „Немачке грозоте у Србији“:

„То што се догађа у нашој Француској, или на нашим вратима, није ништа према оном што подноси мала Србија; усамљена, као острво, међу ужасним народима. Једва да још налази сведоке своје голготе. Више од четвртине њеног становништва је подлегло: глади, хладноћи, грозном злостављању свих врста…“

2. Истоветан однос према Србима је показала Немачка у Другом светском рату. Канцелар Адолф Хитлер није крио да треба избрисати српску културу и српске етничке трагове на Балканском полуострву. Немачки генерал-пуковник и главнокомандујући југоистока, Александар Лер (1941), обелоданио је Хитлеров захтев – да се сруши и запали Српска народна библиотека у Београду, да се побију српски интелектуалци, а у Српској православној цркви – да се убију: патријарх, митрополити, епископи и монаси. Ово нам даје за право да останемо при закључку, да је Запад носилац, дуготрајно и упорно, антисрпства – које је научно неистражено. На основу овакве наредбе из Немачке, јасно је да су Хрвати приступили, онако острашћено, убијању угледних Срба у сваком насељу – и првака, и свештеника, и монаха Српске православне цркве, од 1941. до 1945. Хитлер је саветовао хрватског владара, Анту Павелића, да у Хрватској примени нетолератну политику према Србима – следећих 50 година. Кад су Хрвати приступили потпуном истребљењу Срба, Рома и Јевреја, немачки генерали су (неупућени у Хитлерову стратегиjу) молили Хитлера да заустави ово хрватско лудило и да се поштеди српски православни народ. Хитлер је одбио предлог и одговорио генералима да „неће да прави сметње хрватским активностима против Срба“. У послератном интервју, немачки генерал Лер је о свему овоме отворио душу:

Одговор на питање новинара: „Сада, кад смо изгубили рат, могу да кажем да је разарање Београда била заповест мог Фирера. Он ми је заповедио да разорим Београд. Већ при првом нападу, требало је да разоримо Српску народну библиотеку“.

Питање: „Зашто управо Српску народну библиотеку?“

Одговор: „Јер је ова институција чувала све оно што је столећима чинило идентитет овог народа“.

Питање: „Шта је још Фирер наредио?“

Одговор: „Да уништимо српску интелигенцију и да обезглавимо Српску православну цркву, као прво – патријарха Гаврила Дожића, митрополита Петра Зимоњића и епископа Николаја Велимировића, а потом и монахе по српским православним манастирима“.

Питање: „Зашто?“

Одговор: „Зато што су ти манастири вековима били место управљања и доказ егзистенције српског народа на овим просторима“.

Ако, из овог објашњења немачког генерала, издвојимо сведочење о Хитлеровој наредби, да се побије српско православно свештенство, јер су цркве и манастири „доказ егзистенције српског народа на овим просторима“, онда се намеће закључак, да су Шиптари на Косову и Метохији, приликом НАТО агресије на Србију и Црну Гору (1999. године), били упућени – од својих господара са Запада (и, опет, Немаца), да поруше и оскрвнаве око 130 српских цркава и манастира, најстаријих хришћанских храмова Европе. Српске цркве су рушили и Хрвати од 1990. до 1995. Ето, свако зло Србима је учињено од Западноевропљана, или од њих подстакнуто.

Неће се моћи начинити никаква разлика између политике немачких држава према Србима у Првом и Другом светском рату, и политике Немачке и Аустрије у време разбијања Југославије, од 1990. до 1999. године. Све што је Србима чињено у два светска рата, то су им учинили немачки савезници (Словенци, Хрвати и муслимани) последњих деценија. Прогнали су српски народ из Републике Српске Крајине, и српски и ромски народ са Косова и Метохије, порушили им стотине цркава и манастира, и одузели им сву покретну и непокретну имовину. Док су се ова нечовечна дела чинила против Срба и Рома, ево шта су Ваши претходници говорили о Србима – говорили о жртвама.

У Немачкој је окривљaван и цео српски народ – од 1990. до данас, што тужно подсећа на немачке расне ставове из времена Адалфа Хитлера. Погледајте само неке изјаве немачких државника и интелектуалаца о Србима: 1) „Србе треба бацити на колена!“ – Клаус Кинкел, немачки министар иностраних послова, 2) „Уосталом, босански Срби су за нас увек били и остали само банда разбојника и убица“ – Јохан Фриц, директор Међународног института за штампу у Бечу, 3) „Предлажем, да се српској деци забрани у школама учење српске националне историје“ – проф. др Ролф-Дитер Клуге, Универзитет у Тибингену, речено 1997, 4) „Нека се Срби подаве у сопственом смраду“ – Хелмут Кол, канцелар СР Немачке!

Ваша Екселенцијо,

Немојте мислити, да Ви нисте одговорни за ова недела. Тачно је да су то учинили Ваши претходници, али Ви не чините ништа да њихове грешке исправите и да уклоните последице геноцида над српским народом – јер је тај геноцид учињен уз свесрдно залагање Немачке и осталих чланица НАТО-а и Европске уније. Обавезна је и Ваша влада, да покрене поступак окончања окупације Републике Српске Крајине и Косова и Метохије, и да се Крајини врати државотворно право, а да Косово и Метохија остану у границама Републике Србије. Знате, Ваш канцелар Конрад Аденауер је отклањао злочиначке последице свог претходника Адолфа Хитлера. Такву обавезу имате и Ви, данас.

Да Вас подсетим да је било нецивилизацијски, у давна времена, запалити Александријску библиотеку – тај чин су могли учинити само нецивилизоване вође у некој тадашњој држави. Али, видите, исти поступак је учинио и канцелар Немачке, Адолф Хитлер – наредио је паљење Београдске библиотеке, у којој су били подаци – не само о древној историји Срба, него и о древној и средњевековној историји европских народа.

Још само једна напомена. Злочин геноцида над српским народом и уништавање српске културне баштине (што је подстицано и чињено од стране немачких држава), нечасно је дело и против Цивилизације, а у то се можете уверити и податком на почетку овог писма, где је убележено, да је ово 7519. година – по српском календару. А то је најстарији календар на свету – много старији од кинеског и јеврејског.

С обзиром да државни органи Немачке не сарађују с Владом Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо је отворено – и сведочанство је пред ИСТОРИЈОМ.