Рајица М: Застрашивања трна у месу

Прочитавши текст Покушај застрашивања оца Небојше, љубав према истини учини ме позваним да својим иако слабашним гласом станем на страну прогнане правде.

Притисак на оца Небојшу извршен је од стране комуналне инспекције града Крагујевца са којом сам годинама покушавао да решим лични проблем, тако да сам њихову праведну делатност искусио на својој кожи. Да би се њихова делатност осветлила виделом Истине, мораћу да направим паралелу између мог случаја и случаја оца Небојше.

Пре петнаестак година за време безаконе владавине Слободана Милошевића до моје куће сазидан је један индустријски објекат. Према лицу моје куће, која је стара преко осамдесет година и која ми је наслеђе од прадеде, окренуто је лице тог објекта са двадесет прозора. Напомињем да ми се кућа налази у стамбеној, а не индустријској зони. Дакле овај објекат је трн у месу стамбене зоне. Ту се ради недељом и празником, сила капитала Бога не моли, тако да је Божији мир у мом дворишту неповратно нарушен. Моја породица живи под сталним притиском људи обманутог ума који се покрећу тренутним добитком, тако да сам у свом дворишту под својеврсном окупацијом.

Више пута сам се писмено обраћао Градоначелнику Крагујевца Верољубу Стевановићу и Инспекцијској служби града Крагујевца, са захтевом да се власнику објекта наложи да подигне зид између мене и њега, да се више не гледамо попреко. Сви они су обећавали, чак излазили и правили предрачун за зид, и слагали. Да мука буде још већа, овај објекат ради на црно, под кључем, и инспекција то зна и толерише, дакле штити његовог власника. Тако се данас успешно послује у Крагујевцу и Србији, пацовским каналима а не легалним токовима.

Да не дужим више са својом невољом, него да се сад вратим оцу Небојши. Отац Небојша у свом дому молитвено општи на начин који је у овој Епархији забрањен, у Слободи Савести, тако да представља трн у месу владајућег Епископа, пошто се у овој Епархији, по сведочењу прогнаних свештеника и верних лаика, служи под принудом. Како то под принудом питаће се неко. Па ето како, некад полицијском и жандармеријском, (село Тулеж), некад комуналном инспекцијом у (Вашем случају), и многим другим начинима ускраћивања и повлашћивања како где и кад затреба. Рекло би се да државни и црквени врх деценијама живе у недозвољеном дивљем браку, тако да функционишу по принципу спојених судова, пресипају из шупљег у празно, и преливају из пуног у пуно.

Благочестиви Владика Артемије рођен одозго, од Бога, а не из поменутог дивљег брака, постаде стожер око кога се окупља ускраћивана и прогањана Истина, а тиме сметња свим оним људима који неправдом задржавају Истину. Данас у Србији Истина трчи трку с препонама, а те препоне су све институције овог богоборног система власти. Све је затворено под стаклено звоно система власти, тако да ни трун Божијег дашка, до прогона Владике Артемија, не могаше да допре до народа.

Безалтернативна администрација Евроатлантских интеграција, налогодавци и извршитељи, безобзирно насрћу на верни народ Срба у прогону. Стиче се утисак да је у Србији заустављен живот док се не предају смрти они који су за смрт одређени, од неког закулисног господара живота и смрти. Сваком Србину који види, очигледно је да ми данас имамо две Србије. Једној Србији, оној верној Светом Сави, ускраћује се право на живот и рад у миру Божијем, гони се са кућног прага и притиска на кућном прагу. Ускраћује се и ограничава рађање деце производњом незапослености, и ограничавајућим законом о дечијој заштити која петом детету не признаје никаква права, па ни на дечији додатак.

У исто време она друга Евроатлантистичка Србија која више воли кучиће него људе, привилегијама постављена на по неколико одлично плаћених радних места, по разноразним Управним одборима и другим политичким телима, где у ствари само попуњава за њу испројектована, непотребна места и прима за то високе суме новца. Издаја се плаћа, верност се гони и осуђује, и то не од јуче, од јуче се то само ради појачаним интензитетом. Неко је у великој журби да што више Срба расрби и обараби, изгладни, попљује и избаци из система и са друге стране закона. Систем је наш а светски, што би они рекли на њиховој икони звери, телевизији која је наводно власништво грађана Србије.

Тако да учесници оног поменутог дивљег брака ништа не раде из својих глава него из туђих седам. Тако је то оче Небојша, још једанпут се пред Србина постави, њему познато, старо, питање – гроб или роб. Ви и ја рекосмо своје, још да се неки милиончић неодлучних одлучи, па да Ви свештеници СветоСавски огласите неважећим онај горе поменути дивљи брак, и вратите сузама умивену и окупану заручницу Божију Богу, а ми ћемо са Вама у сватове.

Ево! Оглашавају се Анђели великим гласом трубним и сабирају изабране своје од четири ветра, од краја до краја небеса.

Грешни раб Христове Слободе
Рајица Марковић