Живко Ковановић: Ново Богословље и Зли разговори

У оквиру библиотеке „Савремено православно богословље“ као књига 1, изашло је у Београду 2010. године, треће допуњено издање књиге под називом „Катихизис – Основе православне вере“.

У овој књизи последње поглавље се односи на Опште Васкрсење и живот Будућег века. У том поглављу читамо следећи наслов (страна 181):

„Опште Васкрсење – васкрсење и тела и душе“ а под тим насловом стоји:

„Опште Васкрсење ће бити Васкрсење свеукупног човековог састава, и тела и душе.“

тврдећи одмах „Ову тајну је објавио апостол Павле Коринћанима“: и наводи:

(1. Кор. 15, 51-53): Сви нећемо помријети, а сви ћемо се промјенити, уједанпут у трен ока, при последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се промијенити. Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост и ово смртно да се обуче у бесмртност.

Да би у следећем параграфу аутор закључио:

„Вера у Христово Васкрсење и опште Васкрсење није дакле, вера у магловити загробни живот и бесмртност душе. Учење о бесмртности душе је неспојиво са вером у Васкрсење Христово. Штавише, за веру у бесмртност душе није ни потребна вера у Васкрсење, јер ако је душа бесмртна по природи, није било потребно ни Оваплоћење ни Васкрсење Христово.“

Тако нови богослови.

Ако разумемо под васкрсењем устајање из мртвих, ново богословље дакле сматра да и тело и душа умиру, да је постојање загробног живота у најмању руку магловито и да је душа смртна и да умире када и тело. И то су, дакле, нове основе православне вере.

Много година пре овога (1945.) у градини Манастира Свете Тројице, Свети Ава Јустин Србски, тумачећи исту главу посланице Великога Павла Коринћанима, али нешто пре горе наведених стихова, провидевши ово тумачи следеће стихове:

„(1. Кор. 15, 33) Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје“

па каже:

„Врхунац злих разговора је тврђење да нема васкрсења мртвих. А у ово су тврђење узидани многобројни зли разговори, попут ових: човек је тело, само тело; човек је смртно биће; човек умире сав без остатка и ништа не остаје после њега ни од тела ни од душе; човек је постао од животиње; човек је постао сам од себе, стицајем прилика; човек и живи као животиња, јер је и он само једна виша врста животиње; тело је све: из њега се лучи и дух, и душа, и савест, и све је то пролазно као и тело, зато: једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети; човек је биће у коме врхуни еволутивно развиће, те нема бића савршенијег од њега, ни на небу, ни на земљи, ни под земљом: он је свој сопствени господар, једини и врховни, он – врховни законодавац и закон, све је у његовим рукама, и све зависи од њега, не треба га везивати за небеске магле и козмичке маглине, он је оно што јесте: двонога животиња, која уме да мисли, осећа, гледа, чује и – умре.“

Па одмах затим додаје:

„Хришћани претварају Еванђеље у „добре обичаје“, и предање. Јер то и јесте циљ: еванђелске заповести испуњавати и постепено их претварати у своју навику, у своје обичаје. (…) Хришћани су тиме хришћани што држе те добре обичаје. Држећи их, они све јасније и јасније увиђају да су у њима сва божанска добра, од којих беже сва демонска зла. Ти еванђелски добри обичаји и јесу главни грудобран људске душе, њене бесмртности, њене свевредности, њене вечности. Њих кваре „зли разговори“, рђаве теорије. А рђаве су теорије (…) оне које уопште поричу у човеку све што је божанско, небеско, бесмртно, вечно. Све антиеванђелско, све антихристовско, ето то су рђаве теорије, „зли разговори“.

Тако Свети.

Видите, дакле, браћо, да Свети предупређују нападе злога од кога долазе зли разговори што су нове теорије, ново „богословље“ не по предању, не по добрим обичајима. А зли удара на сами темељ наше вере који је учење о васкрсењу. Суштина хришћанства садржи се у учењу о васкрсењу. Оно је темељ целокупне вере. Учење о васкрсењу је веома важно а оно је нама предано од Великога Павла а он га је сам примио од Христа. Свети и Велики Павле је ово учење о васкрсењу подробно изложио у својој посланици првој Коринћанима, у петнаестој глави, а њу су протумачили Свети Теофилакт, Свети Јустин и други. Свети су верни чувари Светога Предања које је нама дошло од Христа Бога преко Апостола и светих Отаца. А не преко оних на које упозорава Апостол Петар да „неуки и неутврђени изврћу посланице Апостола Павла, као и остала Писма на своју сопствену пропаст“.

Ради нашег утврђења у вери а новим „богословима“ за наук довољно је да наведемо само ово:

Спаситељ је сишао у ад својом човечанском душом, и то сишао док је тело његово лежало у гробу мртво. А Апостол Петар јасно вели да је Спаситељ проповедао душама у аду своје Еванђење спасења. То је вера Апостолска, то је Свето Предање Духом Светим и Богонаданутим људима записано у Светоме Писму ради изабраних, верних, смирених, који не слушају бајке злога него се чврсто држе здраве науке.

На Обрезање Господње 2012.

Живко Ковановић