Звоно на узбуну!

Фондација „Конрад Аденауер“ у СПЦ

Пред нашим очима већ годинама одвија се процес убрзане латинизације Српске Цркве. Овај процес спроводи се данас – активно и систематично, плански и дугорочно – са „врха“ Српске Цркве, интензивним деловањем неколицине Епископа, уз свакако издашну помоћ „западне браће”.

Заједно са новцем стижу и идеје, обичаји, нарав, учења, навике, култура, догма – новачења у вери, пракса – новачења у богослужењу, животу…; новачења у црквеној архитектури, иконопису, фрескопису, музици, одавно су наметљиво присутна у животу Српске Цркве, покушавајући да потру и замене собом Православну традицију, Предање, учење, живот, једном речју све оно чиме је српски народ живео вековима до сада, и чиме се јасно профилисао као Христов народ, на начелима Теодулије, јасно изражене у делима светога Николаја Жичког.

Повремено нам „западна браћа“ шаљу, са сигурне удаљености, бомбе, осиромашени уранијум и друге по српски народ физички погубне пошасти, или примењују ефикасне методе комадања српских територија и српске државе. Када су такве „пошиљке“ слали агресорима на Србију, треба се запитати? Зашто „савезници“ нису никада у току Другог Светског Рата бомбардовали злочиначку творевину НДХ, која је и јасно и недвосмислено стала на страну нацистичке Немачке? Београд и друге српске градове, међутим, нису поштедели беспоштедног бомбардовања током Другог Светског Рата!

Данас кроз разне НВО ударају на саме темеље српског бића и српског националног и духовног корпуса.

Несрећна сарадња Српске Цркве са фондацијом Конрад Аденауер траје већ годинама, и није непозната. И у тој сарадњи са српске стране предњачи, како изгледа, Владика бачки.

Да ли убрзано зближавање са Ватиканом, као и све већа секуларизација појединих чланова Српске Цркве, па и међу Епископима, треба да помогне, заправо, од стране Тадићевог режима прокламованом, циљу уласка Србије у ЕУ?

Најновији модели те сарадње огледају се у одржавању семинара за црквене радио станице у Србији. Семинар је одржан 11-17. јануара 2011. у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу.

У наставку доносимо анализу – упозорење поводом одржавања поменутог семинара („Лупус ин фабула“ од Владимира Копривића), као и најаву-обавештење којом су позивани учесници семинара. Обавештење је послато од стране Одговорног уредника радија „Златоусти“, али је писано латиницом!

Из свега изнетог неодољиво се намеће утисак да је, нажалост, много боље избегавати слушање и праћење тзв. црквених радио станица, које изгледа много више промовишу секуларизам и друге „вредности“ стране Православљу и Српству, него што се на њих треба ослањати као на извор образовања и јачања Православне свести и савести.

Придружујемо се позиву г-на Копривића да се и други позабаве овом неуралгичном темом, чиме ће се допринети разобличавању деловања латиномислећих Епископа Српске Цркве, са циљем њиховог коначног уклањања са узурпираних функција, са којих су већ починили небројена безакоња, и нанели много бола и штете Српској Цркви.

From: „gordana jocic“ <radiozlatousti@gmail.com>
To: <uredniktv@rtk.co.rs>
Cc: „tv k9“ <kanal9@verat.net>; „radio 9“ <radio9@verat.net>; „radio 34“ <radio34kg@yahoo.com>; „Redakcija Kragujevacke“ <redakcija@kragujevacke.rs>; „Ranko Milosavljevic“ <ranko762@sbb.rs>; „Radio Stari grad“ <office@radiorsg.net>; <intv@sbb.rs>; „tv in“ <intv1@kg.sbb.co.rs>; „BRATISLAV URAKOVIC“ <urakovic@nadlanu.com>
Sent: Monday, January 10, 2011 10:25 AM
Subject: Seminar za zaposlene na verskim radio stanicama od 11. januara u Kragujevcu

Fondacija „Konard Adenauer“ u saradnji sa Eparhijom sumadijskom,
Bogoslovijom Sveti Jovan Zlatousti i Radijom Zlatousti organizuje od
11 do 17. januara seminar za novinare pravoslavnih i katolickih radio
stanica iz Srbije i Crne Gore, koje imaju licencu, a pod nazivom
„Radijsko novinarstvo“. Moderator seminara je g. Karol Lupu, novinar
bonskog Dojce velea.

Tokom seminara ucesnici ce biti upoznati sa formama i najboljim
primerima koje nudi radio kao medij, sa pripremom glasa i raspolozenja
za radio, stvaranjem atmosfere, a veci deo bice posvecen
radionicarskom radu.

Seminar se odrzava u Bogosloviji „Sveti Jovan Zlatousti“ gde ce biti
smesteni i svi polaznici.

POSTOVANE KOLEGE, UKOLIKO ZELITE DA ZABELEZITE TONSKI I SLIKOM RAD
OVOG SEMINARA ILI DA NAPRAVITE RAZGOVOR SA PREDAVACEM,
ORGANIZATORIMA, ILI POLAZNICIMA MOLIMO VAS DA, PO ZELJI PREDAVACA, TO
UCINITE TEK OD CETVRTKA, 13. JANUARA KADA SE POLAZNICI MALO UPOZNAJU I
KADA SE SEMINAR „ZAHUKTA“…

Hvala.
—
Svako dobro od Gospoda,
Gordana Jocić, odg.urednik Radija Zlatousti
060 355 27 34
034 371 192
034 371 193 (faks)
radiozlatousti@gmail.com
gordana_jocic@yahoo.com
www.radiozlatousti.rs

ЛУПУС ИН ФАБУЛА

Ових дана сведоци смо праве поплаве радијских прилога о новинарском семинару у Крагујевцу који потреса етар широм Србије. Свака црквена радио станица објавила је најмање 2 прилога о том истом семинару али сви они, мало је рећи, звуче јако чудно. Колико „ентузијазма“ на једном месту! Њихово одушевљење, оцене и речи похвале звуче претерано. Шта је све њих толико одушевило? Какво је то нереално хипи-одушевљење? Све је лепо и красно и бајно, али суштина као да нам је промакла. Слушаоци су изгледа нешто пропустили. Не ради се једноставно о „фризираним“ новинарским извештајима, ово звучи много озбиљније. У свим прилозима се осећа нека заслепљујућа еуфорија. Наша забринутост нас је одвела до сирових материјала са семинара који објашњавају одакле долази та силна енергија.

Све што се дешава у нашој Цркви је јавно, и рад црквених медија је јаван, и рад наших богословија је јаван, и нема разлога да не знамо како заправо функционишу црквене радио станице. Ових дана је у Крагујевцу одржан семинар о радијском новинарству а званична Информативна служба СПЦ по обичају ништа не објављује тим поводом. Зашто? Људи примају плату из народног буџета, а ништа не раде.

На челу РРА налази се Епископ Порфирије, а када би се неколико новинара-истраживача заинтересовало за тему како заправо функционишу црквене радио станице под његовим духовним руководством, добили бисмо феноменалну причу, за Пулицерову награду (професионалним новинарима који се заинтересују за ову причу препоручујем да крену путевима новца, као и увек! траг ће их одвести од непријављених радника, до мобинга, до непотизма, до цензуре и самоцензуре, до необјективности, до тоталне непрофесионалности, до неодговарајућих услова за рад… итд)

Црква је спала на то да јој нека Фондација Конрад Аденауер организује стручне семинаре? Зашто? Како? Докле? Не знам да ли ћемо у овом тексту добити одговоре на постављена питања, али сам сигуран да Епископ бачки Иринеј и проф. Биговић (НВО „Хришћански културни центар“) који редовно сарађују са овом Фондацијом, знају и одговоре. Само напред новинари…

Господин Карол Лупу је православац, образован на западним теолошким факултетима и ради у западним ткз. „отвореним“ медијима, па је сасвим разумљиво његово површно познавање православне традиције, али толико површно познавање своје вере и традиције се најмање могло очекивати од представника црквених медија, којима је поверена служба учења, односно медијске мисије. Како они мисле да мисионаре кад ни сами нису утврђени у својој вери?

Шта смо сви ми могли да чујемо у извештајима и емисијама на Радио „Светигори“, „Слово љубве“, „Гласа“…? Највећи бисер домаћина Ректора је кад је пред Владиком Јованом и свим присутним новинарима, поред небројених православних светитеља, па чак и поред сличних речи из Светог Писма, одлучио да цитира, веровали или не – римског папу?! Ко о чему…

Из приложеног се може закључити да црквени медији још увек немају неки значајнији број слушалаца, шта више, боре се за опстанак јер својим „сведочењем“ уопште нису привлачни „обичном“ народу. Утркују се у пуштању световне музике и уче се да им узор буде “Дојче веле“ и „Б92“?

Римокатолички Радио „Марија“ учествује на семинарима чисто формално, да би се учесници дивили њиховој савременој опреми и савршеној организацији и практичности, а пре свега да би се задовољила екуменистичка форма која ће убудуће бити „пожељна“, политички коректна тј. обавезујућа на свим нивоима.

Преко Фејсбука сазнајемо од одушевљених учесника семинара да је „суђење“ једном искушенику (такође новинару, учеснику семинара), који се једини побунио против источњачких и западњачких метода, личило на „исповедање“ у Великом брату. Хоће ли његов Епископ Пахомије написати извештај Епископу Јовану шта је он чуо преко мобилног телефона и зашто се смејао до суза? И шта се тамо заиста десило?

Ки-гонг вежбе у продужетку капеле у Богословији Светог Јована Златоустог?

Пошто црквене радио станице још увек нису способне да владају собом, још увек су „зелене“, треба неко да им „помогне“, да загосподари изнутра. Јога је „метод господарења над самим собом“. Сам превод јоге, у духу нашег језика, значи да је то дисциплина, и то дисциплина контроле, то јест зауздавања ума. Сама реч „јога“ потиче од санскритске речи „јог“, што значи „јарам“. Јога и њене технике и теорије обухватају три феномена која ће нашим семинаристима бити јако позната:

• вештину преусмеравања и преобраћања пажње, концентрацију (медитацију);

• чудне телесне положаје и вежбе дисања, ради постизања потпуне контроле над телом и посебних психичких стања;

• развијени систем аудитивних (завијање, урликање, викање…) и визуелних симбола („медвед дофаћа звезду“, ткз. мантри и мандала које теже постизању паранормалне, тј. магијске усавршености).

Јога и Ки-гонг (Ћи кунг) су врло слични, и свако играње са дисањем је већ довољно опасно за православне вернике. Познато је да се дисање контролише једино у Исусовој молитви на бројаници, и зато је пожељно и препоручено да имамо искусног духовника. Имали смо прилику да погледамо званични програм овог семинара, у којем ништа не пише о јоги, (и вероватно није ни било класичних јога вежби), али је сличност ки-гонг (чи-кунг) вежби са јогом запањујућа. Ево неколико примера ове „новинарске“ антистресне технике.

ДА БУДЕМО „ОБЈЕКТИВНИ“…

Тренутно, постоји више од три хиљаде различитих стилова и школа чи кунга. Чи кунг се базира на традиционалном кинеском веровању да тело поседује енергетско поље, које ствара и одржава природни дах тела, чи. Чи значи дах, или дисати (на мандаринском кинеском), и он тело одржава живим. Кунг значи рад или техника. Чи кунг је стога “техника дисања”, или уметност дисања у циљу постизања и одржавања „доброг здравља“.

Током векова створене су разне школе Ки Гонга. Таоистичке, конфучијанске, будистичке, које су у то време биле и метод образовања и ширења културе. Све се базирају на конкретним, материјалним снагама – енергијама у човековом телу. Неке практикују развијање и култивисање унутрашње енергије само вођењем свести кроз медитацију и системе дисања, а друге укључују и физичке вежбе, покрете, чиме јачају мишиће, тетиве и кости.

Ставови према основама чи кунга се разликују. Већина западних медицинара, многи корисници традиционалне кинеске медицине, као и кинеска влада, виде чи кунг као вежбе дисања и кретања, са могућим корисним дејством у виду смањења стреса. Други виде чи кунг као више метафизички појам, и тврде да вежбе дисања и кретања могу утицати на основне силе универзума. Данас, милиони људи у Кини и широм света, редовно упражњавају чи кунг као вежбе за одржавање здравља. Чи кунг и сродне дисциплине су и даље повезане са борилачким вештинама и медитацијом коју преносе таоистички и будистички свештеници, мајстори борилачких вештина и њихови ученици. Некада је знање о вежбама било јако затворено, док је у модерно доба лако приступачно свима широм Кине и остатка света.

Велики број људи је почео учење чи кунга под неодговарајућом контролом. Данас је врло вероватно да већина људи који уче чи кунг уче самостално, помоћу књига, видео трака или DVD, без надзора учитеља. Ово може довести до неколико проблема, тврде представници традиционалних школа. Традиционални тренинг захтева много година учења под надзором некога ко је такође учио много година, некога ко може да спречи ученика у неуравнотеженом приступу чи кунг вежбама. Теорија иза овога је да небалансиран проток унутрашње енергије коначно доводи до дисфункције разних функција у организму, и менталних и физичких. Приче о самоуким ученицима који су развили хроничне менталне и физичке проблеме као резултат непрописног тренинга нису ретке. Појам који се користи за један облик овог синдрома је „Чи кунг психоза“ (увршћен је у DSM-IV као синдром у вези са културом: Qi-Gong Psychotic Reaction: DSM-IV General Information: Appendix I, Outline for Cultural Formulation and Glossary of Culture-Bound Syndromes).

Сад нам је потпуно јасна „ментална и духовна дисфункционалност“ која провејава из ових извештаја са црквених радио станица. Шта тек могу да очекују слушаоци?