Прослава Божића у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву

Божић је први од дванаест великих хришћанских празника. Богослужбено име овог празника је – Рођење у телу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. Српски народни назив овог празника – Божић, настао је од речи Богић (=мали Бог). Због посебног значаја, у црквеним књигама назива се „Мала Пасха“, а Св. Јован Златоусти назива га „часнијим и славнијим од свих празника и мајком свих празника“. Да није било Божића не би било ни Васкрса (празника над празницима), ни Духовдана, ни Цркве, ни Хришћанства.

Зашто је било потребно да се Христос Бог обуче у људско тело и постане оно што пре није био – човек?

Бог је постао човек да би спасао Адама и потомство његово од власти греха и смрти. Адам је био у телу када је преступио заповест Господњу (када је пао под власт греха и смрти), зато Створитељ Адамов – Син Божији, долази у телу да спаси Адама и потомство његово од власти греха и смрти. Бог постаје човек да би човек постао бог – „бог по благодати“ – уче нас Свети Оци. Својим рођењем Господ нам открива тајну стварања човека, његово достојанство и на делу открива безграничну милост Своју и смирење Своје.

У Богочовеку Христу стекле су се све свештене тајне неба и све тужне тајне земље. Кроз Њега је невидљиво постало видљивим, небеско-земаљским, божанско-човечанским, онострано-овостраним. Поставши човек Христос се није раздвојио од Свог Божанства и од Свог небеског Оца, задржао је све оно што је раније имао и био. Само је примио нешто ново – човечју природу, а Његова вечна својства оваплоћењем се нису смањила, нити се Његов однос према Оцу и Духу променио. Силаском Сина Божијег на земљу људи су „примили усиновљење“ (Гал. 4, 5), а као синови Божији примили су од Бога као Оца све дарове јер „нису више странци ни дошљаци, него суграђани светих и домаћи Божији“ (Еф. 2, 19). Ове Свете дарове хришћани добијају у Светој Цркви кроз Свете Тајне и Свете Врлине.

Пресветли празник Рођења Господа Исуса Христа – Божић, свечано је прослављен у свим катакомбама Eпархије pашко-призренске у изгнанству. Централна прослава у епархији била је у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву где је Свету Архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у изгнанству Г. Артемије уз саслужење 7 свештенослужитеља Епархије. На литургији су појале монахиње из манастира Свете Великомученице Марине у Дудовици и Светог Николаја у Лозници. Свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 400 светосаваца. Многи од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће. Божићну посланицу предстојатеља ЕРП у изгнанству епископа Артемија, хорепископа Николаја и хорепископа Максима, упућену монаштву, свештенству и верном народу, прочитао је архимандрит Варнава.

Након Свете литургије приређена је трпеза љубави за све присутне. Том приликом су се могле чути радосне божићне песме на српском, руском и грчком језику, које су, посебно за ову прилику приредиле сестре мироносице из барајевске катакомбе. Ово предивно појање уз мандолу додатно је улепшало божићну светковину. Посебна радост за најмлађе била је подела божићних пакетића. Најмлађим светосавцима пакетиће је уручио владика Артемије. Овим чином је и завршено овогодишње благодатно божићно светковање у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву за које се може рећи: све је свето и честито било и миломе Богу приступачно. Њему слава и хвала за још једну благодатну празничну радост. Амин.

Уредништво