Недавно су медији пренели изјаву Његове Светости Патријарха Српског г. Иринеја да су Римокатоличка и Православна Црква „једна другој најближе“!

Ова изјава изазива, нажалост, мноштво питања, недоумица, сумњи, чуђења, неверица, протеста, неслагања…

Чиме су то Римокатоличка[1] и Православна Црква „једна другој најближе“, природно се намеће питање?

 „Проповедај реч, настој у добро време
и у невреме, покарај, запрети, умоли
са сваким сношењем и учењем“
(II Тим. 4, 2).

Нисам злоупотребио новац за обнову манастира

Београд – Није било никаквих злоупотреба коришћења добровољних фондова, нити било којих других фондова у Епархији, као што тврди Синод Српске православне цркве. Није било злоупотребе новца са наше стране, нити било каквих финансијских малверзација. У позадини прогона епископа Артемија и мене стоје политички разлози и верска убеђења – тврди у ексклузивном интервјуу за Данас Симеон Виловски, бивши архимандрит СПЦ, који је недавно пуштен из притвора у Грчкој, где га је Врховни суд те земље ослободио, одбијајући захтев Србије за његову екстрадицију.

ИЗЈАВА АРХИМАНДРИТА СИМЕОНА (ВИЛОВСКОГ) НАКОН ОСЛОБАЂАЈУЋЕ ПРЕСУДЕ ВРХОВНОГ СУДА ГРЧКЕ

Из дубине душе благодарим и захваљујем Тројичном Богу који ме је својом бескрајном љубављу помиловао и заједно са искушењем даровао и благо разрешење перипетије кроз коју сам пролазио. Био је Једини који је, као паукову мрежу, могао да уништи клевете које су биле изношене против мене. 

Епископ Артемије упутио је, сагласно одлуци светог Синода СПЦ, позив монаштву које је напустило Епархију рашко-призренску да се врати у своје манастире. 

Чињеница је да се у данашњем времену највећи злочини чине у име слободе народа и тобожњег хармоничног саживота. Разнородне окупаторске снаге бивају називане мировним снагама, док многобројни народи уздишу под чизмом „цивилизованих“ окупатора. Једна таква повест одиграва се већ 11 година у Србији, чега смо сви ми сведоци.

Данас многи нападају Министарство Правде Републике Србије због изгубљеног процеса пред Грчким АЕРОПАГОМ у случају екстрадиције Архимандрита Симеона (Виловски). Од таквих критичара се тако нешто може и очекивати. Они, незнавени, неће да прихвате да су чињенице јаче од њихове самовоље.

Драги Владико, многи људи у Русији су пажљиво пратили ситуацију у Епархији рашко-призренској после Вашег одстрањења са трона. Кажите нам нешто о свом садашњем положају, шта значи умировљени владика, где ћете се даље подвизавати?

Пре свега, захваљујем се „Руској народној линији“ што показује интересовање за збивања у СПЦ и посебно за догађаје на Косову и Метохији.

Јуна 21. ове 2010. године на сајту ЕРП објављено је „Обавештење поводом одлуке Мјестобљуститеља Епархије у вези одбеглих монаха манастира Св. Архангела“ као допуна ранијим вестима по питању монаштва које напушта своје манастире.

У наставку Вам достављамо ОТВОРЕНО ПИСМО које је 26. јуна било достављено Инфо-служби СПЦ да га, истине ради, објави на своме сајту.

Изазвани одговор: Обраћање јавности са поводом

После бурних догађаја задњих месеци, а нарочито после завршеног Светог архијерејског сабора, очекивали смо медијско затишје и мирнији период у Српској православној цркви. Нажалост, и на Наше велико изненађење, недавно је Пресвећени Атанасије (Јевтић), умировљени Епископ захумско-херцеговачки, „позвао“ – по казивању Press-a од 30.