Усудићу се да прогон епископа Артемија и његовог монаштва упоредим управо са прогоном првих хришћана и апостола из Јерусалима. Прогон је био спровођен управо као и овај данас, од стране јудејствујућих првосвештеника, усрдних у служењу, не Богу, већ синедриону, синагоги, синоду, у самој суштини, усрдних у служењу административним механизмима који им гарантују власт и силу, којом ће одржавати на снази своје лажно и патворено служење Богу, кога се својим делима, авај и исповедањем лажне вере, заправо одричу.

Темељ саборности Цркве јесте вера, а не некаква „канонска“ исправност или обредна истоветност.

Канони без праве вере не могу бити гаранти „саборности“, јер извиру из вере. Зато се над њима врши насиље кроз селекцију на подобне и неподобне.

Обред[1], сам по себи, под геслом враћања обреду старе Цркве и Отаца, без повратка вери Цркве и вери Отаца, јесте беживотна љуска.

Како се приближава мајски СА Сабор, медији нас сваки дан „бомбардују“ са по неком изјавом Патријарха Иринеја Гавриловића. Пре неки дан смо читали да је „Артемије крив јер је Косово сматрао за своју имовину“. Дакле ту се не помињу такозване финансијске малверзације и сличне ствари. Патријарх је рекао истину.

Насиље свештеника у Барајеву

У недељу, 28. марта/10. априла, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, милошћу Божијом, одслужена је Света Литургија. Литургију је служио Јеромонах Максим. Литургији је присуствовало око 250 верника из Београда и околине. Ова Света Литургија ће бити забележена као Литургија коју су „свештеници“ свим силама ометали и на сваки начин настојали да прекину.

Празник Благовести у Нишу је ове године добио и посебан смисао, будући обележен заиста благом вешћу за сваку побожну душу, а то је оснивање новог богослужбеног места Епархије рашко-призренске у егзилу.

На празник Благовести, 25. марта/7. априла текуће године, манастир Светог Јована Крститеља у Љуљацима био је средиште великог молитвеног сабрања на којем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије.

БИТИСАТИ
(ЖИВЈЕТИ У КОНАЧНОСТИ У СМИСЛУ БЕСКОНАЧНОСТИ)
ПОД ПОКРОВОМ
У БЛАГОДАТИ  СВЕТОГА ДУХА

„Да сви буду једно“

ОБРАЋАЊЕ ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ ИРИНЕЈУ

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11080 Земун, Магистратски трг 3
Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com
Бр. 1219/10 – 24. 08. 2010.

Српски интелектуалци који се декларишу као патриоте нису показали довољну пажњу страдању ћирилице. Неки је уопште и не сматрају јединим српским писмом па, самим тим, страдање не могу ни видети. Могли би наћи оправдање у томе што пропада све што је српско, па не могу стићи на све стране.

Његовом високопреосвештенству митрополиту дабробосанском господину Николају

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Ваше високопреосвештенство,

Средства јавног информисања као и Дабар, информативна служба Митрополије дабробосанске, објавили су вијест да се и ове године одржавају тзв. „молитве за јединство хришћана“, те да у њима опет учествује и Митрополија дабробосанска.