У Нишу је недавно подигнут споменик светом Константину Великом, Римском императору и оснивачу Цариграда – Константинопоља. Захваљујући њему 313. године дата је слобода свим верама у Римском Царству, те су тако и Хришћани постали слободни, вера у Христа постала је дозвољена и законита, а гоњења против Хришћана су престала.

Недавни интервју Владике Артемија изазвао је без сумње велико интересовање. То се да закључити и по броју реакција као и питања која стижу на адресу Редакције.

Не ретко се, међутим, постављају питања која свој одговор већ имају у интервјуу. Као да би се хтело, често, на сваки начин, доћи до става или одговора који би користио, послужио неким нашим ставовима, био у складу са неким нашим амбицијама, намерама… Зато као да се понекад покушава да се из интервјуа извуче и оно што у њему не пише, да се у њему нађе и оно што не подразумева.

Проблеми са манастиром Високи Дечани почели су још од (раних) 90-их. Тзв. елитизам дела монаштва у СПЦ, односно манастира Дечани, био је приметан, о томе су поједини новинари правили и новинске чланке у то време. Наравно да је то било нездраво стање, сасвим блиско и адекватно папистичком менталитету, а потпуно страно и супротно Православљу.

Суноврат који су доживели тзв. Јустиновци у Грчкој Цркви, након акције започете 2010. у Епархији рашко-призренској, више је него очигледан. Ретки су они, може се слободно рећи, који на њих и даље гледају са симпатијама. Нескривено и јавно безакоње, које су учинили и чине, уз њихов несумњиви филопапизам и екуменистичко опредељење, учинили су своје.

У Грчкој Цркви, где се од самог почетка са жалошћу и забринутошћу прати прогон Епископа Артемија, са одобравањем и радошћу прихваћени су његови ставови који јасно указују да не намерава да иде путем раскола.

Са великим поштовањем се у Грчкој Цркви увек говори о новојављеном светитељу Јустину (Поповићу), а Епископ Артемије сматра се истинским и аутентичним учеником његовим, који ходи стопама светих и свога духовног оца светога Јустина.

„Прва недеља после Педесетнице је посвећена свим Светим Оцима као „жетви Духа Божијега“ и „плодовима Божанствене благодати“, која је послата људима на дан Педесетнице. Пошто нису сви Свети Оци канонизовани, и нема их у календару, и нису познате имена свих оних које је Господ прославио јер Господу својим животом угодише, Црква је установила овај празник као спомен свих њих“.

Поводом недавног интервјуа Епископа Артемија, поред више коментара, у инфо-службу стигла су и два конкрентна питања неких читалаца, те смо замолили Епископа Артемија да на њих мало опширније одговори и недоумице разјасни, на шта се он љубазно одазвао.

Инфо служба

Велику радост и олакшање многима донео је недавни интервју Владике Артемија. Јасно је Епископ Артемије ставио до знања свима да нема намеру да ствара неку своју, „посебну Цркву“, већ да је он органски део СПЦ. Епископ Српске Цркве коме је учињена неправда и који трпи неправду, али који због учињене му неправде неће посегнути за неканонским мерама, нити ће кренути путем раскола.

Ових дана дигла се велика прашина око интервјуа који је Владика Артемије дао инфо-служби Епархије у Езгилу. Епископ је одговорио на многа питања око којих је било разних недоумица, препирања на разним форумима и сајтовима.  На једном порталу, на пример, читава расправа је избила око тога да ли је Свето Причешће код Епископа из Српске Православне Цркве „отров у чаши“.

„Духовски понедељак Празник који следи дан после Педесетнице, посвећен је Свесветом Животворном и Свесилном Духу, једном од три лица Свете Тројице једносуштном и једнако поштованом и слављеном са Оцем и Сином.“