ГЛАСНИК КиМ број 123, 14. август 2002. године

АЛБАНЦИ ПРЕТУКЛИ СРБИНА У НОВОМ БРДУ

У Недељу о митару и фарисеју, 23. јануара/5. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете великомученице Марине у Дудовици.

Човек неки изађе у шуму, да избере једно дрво за јапију. И виде два дрвета једно поред другог. Једно беше глатко и витко, али са трулом срчиком унутра; друго беше споља рапаво и неизгледно, али са здравом срчиком унутра.

Великог борца за чистоту Свете Вере Православне, Преподобног Максима Исповедника, Света Црква прославља 21. јануара/3. фебруара. Овај дивни угодник Божији је небески заштитник Његовог Преосвештенства хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима. Спомен Светог Максима свечано је прослављен у манастиру Свете Тројице у Кули.

ГЛАСНИК КиМ број 123, 14. август 2002. године

Високи Дечани, 9. август 2002.год.

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, бр. 4, година 1995, стр. 9-25.

Извршење Христом спасења човека у Цркви[1]

Човек је, нема сумње, најзагонетније и најтајанственије биће од свих створења Божјих. Међутим, његово биће, иако изаткано од безбројних супротности, представља хармоничну целину. Свети Григорије Богослов, говорећи ο тајанственом јединству човека, познаје га истовремено као „земаљско и небеско, пролазно и бесмртно, видљиво и духовно, између величине и ништавности, једног и истог дух и тело“.

Kaтакомба у Жеровници, на северу Косова и Метохије, посвећена је најсветлијем изданку рода нашега – Светом Сави, првом архиепископу српском. И ове године је катакомба свечано прославила своју храмовну славу. 

Ο σεβασμιώτατος Χωρεπίσκοπος Νόβομπρδο-Πανονίας Μάξιμος έδωσε τη διάλεξη με θέμα “Η οικουμενιστική ‘Σύνοδος’ της Κρήτης“ στη Συνάθροιση του Επισκόπου, των Χωρεπισκόπων και των Ηγουμένων της Επαρχίας Ράσκας και Πριζρένης στην εξορία (η Εκκλησία της Σερβίας) στο μοναστήρι του Αγίου Ιουστίνου Πόποβιτς (στο Μπαράγιεβο) στις 25 Νοεμβρίου το 2016.

Небо српске историје украшено је многим светлим звездама – светитељима из рода нашег. Међу њима најсјајнијом и најлепшом светлошћу блиста свети отац наш Сава. Све што је свето и честито у роду нашем одсјај је његове светитељске светлости.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ПОКАЈАНОМ ЗАКХЕЈУ

Лука 19, 1-10. Зач. 94.

Ко хоће да види Христа, мора се духом дићи високо изнад природе, јер је Христос већи од природе. Једна висока планина лакше се види с брда него из долине. Закхеј је био мален, па обузет жељом да види Христа попео се на дрво високо.