Сабор Светог Јована Крститеља у Врњачкој Бањи

„Благо Јовану Крститељу, јер испуни Јеванђеље пре Јеванђеља! Отишавши у пустињу, он се предао беше потпуно вољи Божијој, и телом и душом. И воља Божија вршила се и на земљи његовог тела као и на небу његове душе. Ни глад, ни звер не повреди му тело у пустињи кроз многе године, нити му душу повреди очајање због самоће, нити гордост због небесних виђења.

Он не потражи од људи ни хлеба ни знања. Све му Бог даде што му беше од потребе, јер се беше потпуно предао вољи Божијој. 
Нити он управљаше своје кораке у пустињу ни из пустиње. Невидљива крма свише крманила је животом његовим. Јер када требаше да изађе из пустиње и пође у сусрет Господу, вели се: „бысть глаголъ Божїи Іоаннγ“ (Лк. 3, 2). Као невини младенац тако просто прича Јован своје општење са силама небеским: и ја га не знадох (тј. Христа); него онај који ме посла да крстим водом, он ми рече: на кога видиш да силази Дух и стоји на њему, то је онај који ће крстити Духом светијем. И ја видјех и засвједочих да је овај син Божији (Јов. 1, 33—34).

Како нежно и просто говори он о небеским предметима! А како је страшан, као лав, кад говори против неправде људи, против Ирода и Иродијаде! Јагње и лав у њему живе заједно. Њему је небо блиско као детету мајка. И воља Божија њему је тако приступачна и јасна као и ангелима на небу“.

Епископ Артемије је на Јовањдан служио Свету Архијерејску Литургију у Врњачкој Бањи, у Катакомби посвећеној Светом Апостолу Томи, уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона Епархије у Егзилу.

Након Свете Литургије, Владика Артемије је извршио чин благосиљања славских колача и кољива, којих је било више, јер много верника слави Светог Јована Крститеља као своју крсну славу.

У својој беседи Владика Артемије је честитао свима који славе овај велики празник, и нагласио: „Нека би Господ молитвама светог Јована Претече показао и нама прави пут у нашем животу, да и ми исправимо путеве Господње, да поравнамо стазе Његове у души нашој. То значи да очистимо душу нашу од свакога греха, од сваке прљавштине, од сваке страсти, да то избацимо из себе да би могли примити Господа Христа у себе. Јер Господ је рекао ево стојим пред вратима срца и куцам, ко чује и отвори ући ћу к њему и вечераћу са њим и бићу са њим. Тако да Господ неће на силу никога да спасава. Он све призива, све зове спасењу и хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине. Али зависи много од човека да ли ми то хоћемо, да ли прихватамо или не. Дакле, вера у Господа Христа јесте тај пут којим треба да идемо браћо и сестре, но не било која вера но вера коју су на предали свети апостоли, свети Оци и наш Свети Сава.“

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.