Празник Успенија Пресвете Богородице у манастиру Светог Николаја. Нова монашења у епархији.

Чедо моје, пријатељство према свету, непријатељство је према Богу. Ако љубиш Бога и желиш да Му служиш потпуно и делатно, заборави на световне бриге  и беживотна здања великог града, и дођи у љубљене и жељене скиније Господње, где ћеш изучавати науку над наукама, тј. уметност побеђивања света, ђавола и самога себе. То је наука о одважној борби за вечне награде и вечна обиталишта.

Старац Јефрем Аризонски

На празник Успенија Пресвете Богородице, 15/28. августа, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Николаја Мирликијског  у Лозници код Чачка, уз саслуживање хорепископа Николаја и седам  свештенослужитеља епархије.

На бденију, уочи празника, Владика је замонашио две искушенице поменутог манастира у чин мале схиме, и оне су добиле монашка имена Јустина и Антонина. Са овим новопостриженим монахињама, број замонашених светосавских душа, које је Бог послао свом верном чеду, Епископу Артемију, достигао је број од укупно 241. Од тога 150 монаха и 52 монахиње до прогонства и још 17 монаха и 22 монахиње у егзилу. Посебно је упечатљив догађај и доживљај присуствовати чину монашења који обавља Владика Артемије. То се не заборавља. Због његовог великог монахољубља и очинске љубави, Бог му је послао толико душа на духовно рађање и руковођење а и даље му непрестано шаље. Није река ради корита, но корито ради реке, а река богољубивих искушеника и искушеница непрестано се слива ка Старцу Артемију, иако је наше корито (тј. манастири) скромно и скучено. Заиста, није Владика обнављао манастире на Косову и Метохији да би у њима био по један или два монаха, као што је то случај данас у многим нашим манастирима из којих смо прогнани, правде ради.

О атмосфери са монашења, препуној празничне благодати довољно и убедљиво говоре слике и озарена лица свих присутних. Овом небоземном чину и сабрању присуствовало је око 250 верника.

У беседи на монашењу Владика је рекао:

Поред тога браћо и сестре, Света Богородица је благоизволела да нас вечерас обрадује са још једном великом радошћу – вечерас две нове слушкиње Божије придружиле су се сестринству овоме овде, то је монахиња Јустина и монахиња Антонина. То су нове наше молитвенице пред Богом. То су оне које су пре неколко година чуле реч Господњу: „Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и иде за мном.“ И оне чувши тај глас у души својој и примивши га у срце свој,е оне су оставиле заиста све у свету, и своје послове, и своје школе, и своје рођаке, и своје пријатеље, и све остало што овај свет нуди младим људима. И кренуле су да служе Богу у смирењу, у трпљењу, у послушању. То је онај пут браћо и сестре којим су за две хиљаде година многи и многи прошли, пут утрли добро и нама оставили пример и правац куда треба да се крећемо, како да живимо да бисмо Богу угодили. Јер Господ је рекао да они који Њега љубе држе Његове заповести.

Сам празник Успења Пресвете Богомајке протекао је такође торжествено и свечано уз присуство око 350 светосаваца. Поред нове благодати у лику две монахиње-молитвенице пред Господом, радост празника је увећана јер је јеромонах Дамјан произведен у чин протосинђела. Он је изговорио и празничну беседу окупљеном народу, у којој је између осталог рекао:

Браћо и сестре мени је данас припала дужност и указана превелика част да говорим о Пресветој Богородици. Нимало лак задатак, јер шта рећи о Оној Која је часнија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима? Две хиљаде година род људски говори о Њој и још увек није речено све, нити ће. И приносимо Јој хвале и похвале и још увек то није довољно нити може да искаже сву величину и величанственост Њену. Једна црквена песма почиње речима:“ Како да те назовемо о благодатна“. Не без разлога јер занемоћа ум пред величанством и добротом Пресвете Богородице. Она је најлепши принос рода људског превечноме Богу. Стога је и Бог изабрао Њу да се Његов јединородни Син усели у Њену утробу, да кроз Њу уђе у овај свет унакажен грехом и да нас спасе.

Затим је Владика Артемије извршио чин резања славских колача и благосиљања кољива. Како то по доброј традицији у нас Срба бива, поред манастира, овогодишњи домаћини славе били су и сестре: Драгана Генчић из Крагујевца и Добрила Динић и Невенка Петрић из Лазаревца. За идућу годину пријавили су се: Драгица и Јасмина Јовановић из Аранђеловца..

За славском трпезом љубави Владика је уручио грамате-захвалнице оним добротворима манастира којима оне нису уручене прошле године, и том приликом је одржао пригодно слово.

Природно је за истинско хришћанство да буде гоњено у овоме свету, као што је гоњен био и његов Oснивач и Учитељ, Исус Христос. То је атмосвера у којој се оно препознаје, расте, цвета и даје дивне плодове за Царство Небеско. Нека би дао Господ, молитвама Пресвете Богомајке, да што већи број православаца види и препозна где се данас негује, чува и бори за то право православље и светосавље и да нам се делатно придруже на том Путу и у тој борби. Амин

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на монашењу.

 

 

Фотогалерија са монашења 

Фотогалерија са Литургије