Подсећање: Епископ Артемије у посети Србима призренског краја

ГЛАСНИК КиМ број 154, 3.април 2003.године

БУДИ СЕ НАДА У МАСОВНИЈИ ПОВРАТАК СРБА У ПРИЗРЕНСКИ КРАЈ

Призрен, 30. март 2003. год. (ЕРП КИМ Инфо-служба)

Епископ рашко-призренски г. Артемије посетио је у току суботе и недеље (28-29. марта) преостале Србе у призренском крају и поздравио прве српске повратнике у селу Новаке. Заједно са епископом Артемијем и његовим најближим сарадницима путовала је лекарска екипа из Грачанице са лекарком – монахињом Ирином из манастира Грачаница  и  Светланом Стевић, директорком НВО „Мајка Девет Југовића“, чији представници редовно обилазе Косово и Метохију и деле хуманитарну помоћ која углавном пристиже преко Епархије рашко-призренске. У име Коалиције ПОВРАТАК призренски крај је са епископом Артемијем посетио г. Ранђел Нојкић, члан СНВ КИМ.

 

Средска – Средачка Жупа

У селу Средска, петнаестак километара јужно од града Призрена, Епископ Артемије са својим сарадницима посетио је десет Срба повратника. Реч је већином о старијим особама који живе у веома тешким условима. У разговору са епископом Артемијем они су се пожалили да осим Цркве нико други о њима не брине и да осећају да их је Београд заборавио као своје грађане. Владика Артемије је апеловао на ове људе да не напуштају село, већ да остану као квасац за повратак осталих Срба у Средачку Жупу. Међу повратницима су и један лекар и медицинска сестра који брину о старијим особама. У име Епархије рашко-призренске Епископ Артемије им је поклонио једно амбулантно возило типа ЛАДА караван које је селу преко потребно. Уз помоћ овог возила лекар ће моћи да помаже преосталим старим Србима у оближњим селима, Призрену и селу Новаке. Срби из Средске кажу да су их комшије муслимани – Торбеши – веома лепо примили и да очекују и повратак осталих Срба из овог краја. Приликом повратка у своје село Срби из Средске нису наишли ни на једну неоштећену кућу. Србе у Средачкој Жупи редовно посећују игуман Герман из оближњег манастра Св. Архангели и попадија Светлана Стевић у име НВО „Мајка Девет Југовића“. У организацији ове НВО у току је подела велике хуманитарне пошиљке која је зимус пристигла из Русије и која је највећим делом већ подељена најугроженијим Србима.

 

ПРИЗРЕН – ПРВА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА НАКОН ДВЕ ГОДИНЕ

Архијерејска литургија у Саборном храму Св. Ђорђа у Призрену

У манастиру Св. Архангели код Призрена Владика је у суботу увече обавио исповест монаха и примио архимандрита Партенија из Солуна који је донео хуманитарну помоћ из Грчке. У недељу ујутро епископ Артемије је у немачком оклопном транспортеру отпутовао до Призрена где је у саборном храму Св. Георгија служио прву свету архијерејску литургију након две године. Уз саслужење свештенослужитеља из Грчке и Епархије рашко-призренске Епископ Артемије је у чин јеромонаха рукополозио јерођакона Бенедикта из манастира Св. Архангели, а у чин јерођакона његовог сабрата монаха Варсануфија. Ово су уједно била и прва рукоположења у призренском саборном храму након рата 1999. године. Светој Литургији је присуствовало двадесетак углавном старијих Срба Призренаца од укупно 68 Срба који су остали у граду. Пре рата у Призрену је живело 8.300 Срба који су већином напустили град у јуну месецу 1999 када је и епископ Артемије био принуђен да са преосталим народом привремено напусти епископију и пређе у манастир Грачаницу како би организовао живот српске заједнице у тим тешким данима.  Након литургије, у разговору са присутним верницима епископ Артемије је сазнао да се преостали Срби данас слободно крећу по граду, улазе у албанске продавнице и користе српски језик, што се ретко сусреће у другим деловима Косова и Метохије. Ипак, због бројних злочина у којима је настрадало десетине невиних људи овог краја, Срби су стално на опрезу и сматрају да је за безбедност од највећег значаја присуство снага КФОР-а. Однедавно из Штрпца на Брезовици до Призрена два пута недељно саобраћа српски аутобус који користе Срби из Призрена и Брезовице. Аутобус се креће без пратње и до сада нису забележени инциденти. Последњи инцидент који се десио у овом крају било је подметање експлозива изнад манастира Св. Архангели у лето 2002. године.

 

Посета Србима повратницима у селу Новаке

На крају своје посете призренском крају епископ Артемије је у недељу пре подне посетио прве српске повратнике у селу Новаке, двадесетак километара источно од Призрена. Срби су напустили ово село у јуну 1999. године након чега су Албанци све куће опљачкали и запалили. Пре недељу дана уз помоћ немачког КФОР-а првих 45 Срба повратника вратило се у своје село и започело обнову порушених кућа. Реч је већином о радно способним мушкарцима и женама који се надају да би до почетка наредне школске године већ могли да доведу своју децу. Новачани кажу да су веома задовољни немачким КФОР-ом који им највише помаже. Нажалост, нису могли да сакрију незадовољство због незаинтересованости наше власти у Београду за њихове потребе. До сада их нико од њих није обишао нити им је донео било какву помоћ. Такође нема помоћи ни од УНХЦР-а, тврде Новачани, који су пре недељу дана дошли у праву пустош. Повратници тренутно живе у бившој згради школе која је адаптирана за њихов привремени боравак. Од свих зграда у селу једино је преживела локална црква иако је изнутра у потпуности демолирана од експлозије коју су подметнули албански екстремисти. Сви надгробни споменици на месном гробљу су нађени изломљени, али на сву срећу није било ископавања посмртних остатака као на неким другим локацијама. Од свог доласка мештани су усправили поједине надгробне споменике и очистили унутрашњост цркве Св. Апостола која ће у најскорије време бити поново оспособљена за редовна богослужења.

Посета владике Артемије веома је обрадовала повратнике. Епархија планира да се активно укључи у помоћ овим људима као што је већ учињено у селу Осојане и Бича на северу Метохије. Мештани очекују да би ускоро требали да дођу и први повратници и у оближње село Смач. Обнова порушених кућа треба да почне од 1. априла. У организацији немачког КФОР-а. Уколико се процес обнове настави како је предвиђено, следећу зиму Новачани би требали да дочекају у својим обновљеним домовима. Ипак, посла је много јер су Албанци посекли све воћњаке и дрвеће у селу, а у једном делу села направљена је и јавна депонија смећа. Бунари су загађени, а инфраструктура потпуно уништена. Мештани су искористили посету владике Артемија да упуте јавни апел за помоћ свим Србима у земљи и дијаспори да се укључе у обнову овог и осталих призренских села како би се поново обновио живот српске заједнице у овом крају.

Владика Артемије је истакао да долазак првих повратника у Новаке има огроман значај за повратак Срба у ове крајеве. Слично као што су први повратници у село Осојане били квасац за нове повратнике на северу Метохије, тако се очекује да ће Новачани ускоро охрабрити Србе из других опустелих српских села призренске и ораховачке регије да се врате својим домовима. Посебно охрабрује врло конструктиван и одлучан став немачког КФОР-а и њиховог команданта генерала Маркуса Бентлера који се посебно заложио за повратак првих Срба у призренски крај.

Села овог краја, укључујући и Велику Хочу, која је преживела ратна страдања са својих 500 мештана, помињу се још у 12. веку у повељи Св. Симеона Немање као имања манастира Хиландара. Готово да нема ниједног камена у овом крају испод кога се не крију остаци неке древне српске цркве или гробља. Тим више обнова живота српске заједнице у призренском крају обавеза је целог српског народа и СПЦ.

 

Беседа Епископа Артемија у храму св. Георгија у Призрену

ИЗМОЛИТИ МИЛОСТ ОД ГОСПОДА ДА НАС ПОНОВО ВРАТИ

 

У име  Оца, и Сина, и Светога Духа!

Драги моји Призренци, драге моје Призренке!

После дужег времена ево, по милости Божијој, нађосмо се поново заједно овде, у овом Храму Божијем, да се помолимо Богу за себе, за наше сроднике и пријатеље, за наше комшије, за наше Призренце и наше Косовце, који су данас далеко од својих градова, од својих села, од својих домова. Ова данашња литургија, приметили сте, била је веома богата. Имали смо два рукоположења монаха из светих Архангела, један за свештеника, један за ђакона. Али смо имали са нама и нашу браћу свештенике из братске нам Грчке, који су дошли, не први пут, овде на Косово. Који су до сада много пута долазили да нам донесу своју помоћ, да нам донесу оно чега смо ми овде лишени, оно што могу да донесу.

Али, има нечега чега смо лишени, а то нам они не могу да донесу. Лишени смо слободе, лишени смо права на живот, лишени смо права на слободу кретања, лишени смо да будемо људи са људским достојанством. То нам браћа Грци не могу да поклоне, али то Господ може да нам поново врати. Ја верујем да ће ова данашња литургија, ова наша молитва, ова рукоположења, да ће измолити милост од Господа да нас поново врати, као расејано стадо по планини, да нас сабере, е да бисмо се овде поново нашли сви скупа, сви они са којима смо пре неколико година сваке литургије били у овоме храму Божијем.

Многа лица, која смо тада виђали, данас нема овде са нама, али даће Бог да поново буду овде, и не само у Призрену, него и у осталим нашим местима на Косову и Метохији, да би ово била и остала света Српска земља, да би била и остала колевка наше духовности наше културе и наше државности. Онако као што је било стотинама година, да убудуће буде још хиљаде и хиљаде година. А ми, браћо и сестре, који смо остали овде, издржали све оно што је било немогуће издржати, очекујемо награду од Бога. Јер, наш труд, наше сузе, наши страхови неће остати ненаграђени од Господа Бога и наших Светитеља, који су нам и својим примером показали и указали пут којим треба овде да живимо. Ми се налазимо у средини светог Великога Поста, налазимо се као брод на пучини морској, али идемо у тихо пристаниште, идемо у сусрет васкрсломе Господу, који је такође страдао више него ми, јер он је страдао невин и без греха, а ми смо ипак људи са разним слабостима и гресима својим.

Али је Господ и васкрсао и тиме нам дао наду и веру да ћемо и ми из наших невоља и наших страдања васкрснути и овде на земљи, а када дође онај последњи дан историје света, да ћемо васкрснути онда у живот вечни, и да ће Господ онда наградити све оне који су у Њега веровали, који су за њим ишли, који су крст у животу као јарам благи Његов носили. Онда ће Он све њих и све нас, ако Бог да, наградити својим благим речима: Добри и верни слуго, у малом био си ми веран, уђи у радост Господа својега. Наследиће царство које му је припремљено од постанка света.

Нека би Господ те награде удостојио све нас, и све наше сроднике и пријатеље и све православне Хришћане, ма где живели по свету, и да Господ учини да сви људи овога света постану Његови верни и Његове слуге, да и они сви постану грађани Царства Небескога, да бисмо сви скупа тамо славили Оца, и Сина, и Св. Духа, кроза све векове и кроза сву вечност.

Амин!

СМД, ЕРП КИМ