Устоличење Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта

У Недељу Мироносица, 16. маја 2021. године, у храму Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, уведен је у трон нови Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт. Пре самог увођења у трон Владика Ксенофонт началствовао је Светом Архијерејском Литургијом уз саслужење Хорепископа  старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима, Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, 19 свештеника и свештеномонаха и 2 јерођакона. На Литургији су појале монахиње из неколико манастира епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је бројно монаштво ЕРП у егзилу и око 1000 светосаваца придошлих из свих српских земаља.

Увођењу у трон новог епископа претходило је обраћање Хорепископа Николаја у име Епархијског савета:

„Епархијски Савет Епархије рашко-призренске у егзилу, на својој седници одржаној 18. децембра 2020. године по старом, тј. 31. децембра 2020. по новом календару, у манастиру Нова Никеја, Светих Отаца Првог Васељенског Сабора у Никеји, након што је саслушао Завештање и препоруку блаженопочившег и приснопомињаног Оца и Старца и Епископа нашег Артемија, ЈЕДНОГЛАСНО је одлучио да за предстојатеља Епархије рашко-призренске у егзилу ИЗАБЕРЕ дотадашњег Преосвећеног Хорепископа липљанског и ужичког, Г. Г. Ксенофонта.

Преосвећеног Епископа Ксенофонта признајемо и данас и званично у трон уводимо као законитог предстојатеља и Епископа рашко-призренског у Егзилу, а свему клиру, свештенству, монаштву и верном народу Епархије рашко-призренске у егзилу, као и свим верним чедима Једне Свете, Саборне и Апостолске Цркве православне као таквог једнодушно и објављујемо.

Ис пола ето деспота! На многаја љета преосвећени Владико Ксенофонте!“

Потом је један од ђакона громогласно изговорио: „Преосвјашчењејши и високодостојњејши Господин Ксенофонт, воводитсја во трон Епископа Богоспасајемија Епархији рашко-призренскија во изгнанији.“

На ђаконове речи Хорепископи Максим и Наум увели су у трон новог епископа док је народ је радосно потврдио чин речју  „Амин!“

Потом је други ђакон громогласно изговорио: „Преосвјашчењејшему и високодостојњејшему Господину Ксенофонту, Божијеју милостију православному Епископу Рашко-призренскому во изгнанији, многаја љета!“

Народ је тада радосно запевао: Ис пола ети, Деспота!

Уследило је благосиљање народа дикиријама и трикиријама од стране Епископа Ксенофонта а затим је нови пастир, достојни наследник блаженопочившег Епископа Артемија, одржао приступну беседу, коју доносимо у целини на крају прилога.

Након приступне беседе Владика Ксенофонт је обавио чин благосиљања кољива и резања славског колача које су поводом свог имендана принеселе монахиње Марија и Марта. Свечаност је настављена трпезом љубави у манастирској трпезарији. Том приликом је одржан краћи програм а присутнима су се пригодним речима обратили Владика Наум и Бранка Алексић, професор Приштинског универзитета у пензији. Уследило је појање многољетија новом Епископу Ксенофонту и честитање.

Придружујући се молитвеним жељама и честиткама и ми срдачно кличемо:

Ксенофонту, преосвећеном и богоизбраном Епископу, богоспасаване Епархије рашко-призренске у егилу, нашем оцу и пастиру, многаја љета!

Приступна беседа Епископа Ксенофонта

Преосвећена браћо архијереји,
Часни оци, свештеници, свештеномонаси, свештенођакони
Оци монаси, високопреподобне игуманије и преподобне монахиње,
Народе Божји светосавски данас овдје свештено сабрани,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Чули смо, у данашњем светом јеванђељу, код светог Апостола и Јеванђелисте Марка, о чудесном догађају и подвигу љубави, када Јосиф Ариматејац, угледан савјетник, усуди се ући Пилату да заиска тијело Исусово, да га са крста скине и погребе. Усуди се, каже Јеванђеље. Замислите тога страха који је требало побиједити да би се заискало тијело учитељево, када се и сам ватрени ученик Петар, пун љубави према Учитељу и Господу, три пута одрече, због страха од Јудејаца. А том љубављу и тим погребом не заврши се овај тужни догађај, него смо чули како у освит првога дана, дана недјељнога, жене Мироносице, исто тако вођене љубављу према Учитељу и Господу, отидоше на гроб да помажу тијело Онога који их је учио Животу, не схватајући још увијек да је не само учио, него да је Он управо сам Живот, кога гроб не може задржати. И ето чуда великога, који награђује ту љубав ученика и мироносица према Живоме: док се оне питају ко ће да им одвали камен од гроба да уђу, по доласку на гроб виде камен одваљен од гроба, Анђела који им говори: не плашите се! и благовијести да устаде Живи и да га гроб не могаше задржати. Ето чуда Васкрса, ето чуда васкрсења. Прослависмо га прије двије недјеље и радовасмо се Живоме, Васкрсломе из гроба. А онда смо са Томом, задивљени и узбуђени, громко кликтали: Господ мој и Бог мој! И ево данас, са женама мироносицама, умјесто мира приносимо захвалне химне и молитве, благодарну жртву Живоме Богу, приносимо „Твоје од Твојих“. Са овим хоровима свједока који се освједочише у Васкрсење Христово и ми кличемо, приносећи бескрвну жртву и убрајамо се у свједоке и судионике Васкрсења, саваскрсавајући и ми са Васкрслим Христом и радосно се још увијек и неуморно поздрављајући: Христос Васкрсе! И управо у овај дан, недјеље Жена Мироносица, прије шест година, мање десет дана календарски, десио се дивни догађај саваскрсавања Епархије рашко-призренске у Егзилу, када је блажене успомене наш Старац и Епископ Артемије, након молитава и поста и духовног созерцања, учинио радосни и торжествени чин, хиротонишући за свог Хорепископа Преосвећеног владику Николаја, старорашког и лозничког, чинећи тиме одлучни и важан корак ка даљњем функционисању и опстајању Епархије рашко-призренске у Егзилу, те дивне гране разрасле се на плодноме стаблу Цркве; Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Христове, коју, по обећању самога Женика Христа, ни врата паклена неће надвладати. Сви се присјећамо тога дивног дана 2015. године, када смо се, попут Жена Мироносица и Благообразног Јосифа, препуни ишчекивања, сабрали у лозничку светињу на тај торжествени догађај.

У међувремену десиле су се још двије хорепископске хиротоније, Преосвећеног Владике Максима и Преосвећеног Владике Наума па је тиме наш Старац још и више ојачао ту нашу борбу и пут Исповједничке и Богоспасаване наше Епархије рашко-призренске у егзилу. Онда смо се, као што памтите, прошле године, 7. септембра по старом, а 20. септембра по новом календару, сабрали у овој Светињи Владичице наше Богородице, посвећеној икони Њеној чудотворној Тројеручици, да Свети наш Старац изврши над Нашом Смјерношћу Епископску хиротонију у чин Хорепископа липљанског и ужичког па се тако и над Нама оствари 151. псалам Давидов, којим свештени Псалтир завршава, а који почиње: „мален бијах међу браћом својом, и најмањи у дому оца мојега…“ Па тако и моје немоћи надопуни и болести исцијели благодат Божија и Отац мој ме хиротониса у чин Хорепископа. И ко би се надао да ћемо након оног дивног и сверадосног догађаја опет да се окупљамо у Светињи Тројеручице по други пут, ето, након осам мјесеци, да обавимо овај свечани чин увођења мога у катедру епископа рашкопризренских, сада у прогонству,у изгнању, у егзил прогнаних суманутом и безбожном силом екуменистичке јереси, а све у сагласју са глобалистичким властодршцима. Помућена је наша радост данас тугом због одласка нашег свештеног Старца, који остави ову препоруку за мој избор на овај Свештени Трон. И заиста то наше свето осјећање, свезано са нашим Старцем најбоље осликава онај дивни израз грчког језика, Χαρμολύπη, радостотворна туга, којом нас и Лествичник поучава, а којом ми изражавамо наша осјећања у данашњи дан, радујући се овом светом дану и торжеству, а тугујући због одласка нашег Мојсеја, који нас је водио сигурном сувом стазом, силом Божјом раздвојеног, Црвеног мора овог узбурканог живота. Но, убијеђени смо да нас није оставио сироте да тугујемо, него, пјевајући му: „Вјечан ти спомен, блажени Старче и Аво наш!“, у срцима нашим одјекује и: „Сјети нас се у твојим молитвама и заступај, брани и штити, закриљуј и обилази!. Радујеш се у хору Архијереја, обрадуј и нас благословом Твојим у овим тешким временима!“ А ми, сабрани овдје данас, и сабирани свагда по нашим манастирима, светињама и катакомбама широм Васељене, обећавамо да ћемо свим силама испуњавати свештени завјет Твој, коме си нас животом својим учио, а како си нам и оставио, пишући житије Светих Авакума и Пајсија, кроз дивне ријечи дивног Српчета Авакума:

„Срб је Христов, радује се смрти.
Ко се боји Бога истинога,
Нe боји се људи ни демона.
Верне слуге Господ награђује
И од сваке злобе ограђује!“

Надамо се и ми у молитве свих Светих Српских угодника, мученика и новомученика, да се и ми до посљедњег дана не убојимо ни људи ни демона.

И шта још да кажем, како да вам се обратим и како свима да вам заблагодарим у овај дивни дан. Благодарим вама, браћо Архијереји, на дивној љубави и подршци који ми свакодневно указујете, да сам често до суза ганут колико својим животом и својим радом на обдјелавању њиве Господње и чувању Цркве Његове, Христа мученички свједочите. Благодарим браћо свештеници и свештеномонаси, свештенођакони и монаси на дивној и искреној служби Богу, и на љубави и послушности коју показујете Нашој Смјерности. Благодарим и вама, дивне сестре монахиње, и на овој дивној служби и појању данас и на вашем вјерном служењу Цркви и Христу, на оданости и мужеској ревности којом Цркву, Невјесту Христову, ви невјесте Христове прослављате. Благодарим и свима вама, браћо и сестре, данас овдје сабранима, и свима вама који се сабирате по нашим светињама, често прелазећи десетине и стотине километара да бисте се Богу помолили и са нама свештеницима у свештеном сабрању са Ангелима и Светитељима Свету Литургију одслужили. Нека вас све Благи Бог, давалац сваког добра и свега људима потребитог благослови, укријепи и оснажи за борбу и трезвену ревност за Цркву Божију и Истину Божију. Свима вама мој Архијерејски благослов и искрена молба да се помолите за Нашу Смјерност да нам Бог да да часно и честито изнесемо овај Крст служења на који смо призвани, да би смо сви заједно и на земљи и на небу прослављали Пресвету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу Једносуштну и нераздјељиву. Амин.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Инфо служба