Господе, молимо Те благог и милостивог да нас не лишиш наде, да нас не оставиш да чамимо у својим заблудама и маловерју, да нас ојачаш и да нас сваког страха ослободиш, сем страха Твојега… Господе, преклињемо Те, прими ову молитву што се извила из понора срца рањених и не допусти даља страдања рода СРБскога…

Господе, допустио си да вековни непријатељи наши све своје поразе претворе у победу, да нас понизе, да наше СРБско име с презиром изговарају, да нам срце отимају, да нам на душу кидишу…

„Када се Пресветој Дјеви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак.

„Испричавши о богаташу који је намеравао само да једе, пије и весели се, а затим био поражен смрћу, не доживевши насладе које је очекивао, Господ је закључио: Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом (Лк. 12, 21). Такав удео њих постиже.

Саопштење Епископа Артемија поводом најновије одлуке Хашког трибунала

Нисмо изненађени данашњом ослобађајућом пресудом Хашког трибунала Харадинају с обзиром да је то само продужетак онога што се десило са Готовином и Маркачом. Док су Готовина и Маркач само ескалација онога што се дешавало раније у Хашком трибуналу где ниједан оптужени Хрват или Албанац за било који злочин према Србима није осуђен.

„Ономе који га је упитао како да се спасе, Господ је узвратио питањем: Шта је написано у закону? Како читаш? (Лк.10,26). Тиме је показао да се за решење свих недоумица треба обраћати речи Божијој. Да, пак, не би било недоумица, најбоље је читати Божанско Писмо. Читај са пажњом, расуђивањем, саосећањем, повезујући све са својим животом: оно што се тиче мисли – испуњавај у мислима; што се тиче осећања – осећањима и расположењима, а што се тиче дела – делима.

Одајући пошту ослободиоцима Србије и осветницима Косова Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу, Г. др Артемије обишао је спомен-костурницу на брду Зебрњаку.

Брдо Зебрњак је највиша тачка кумановског бојишта. Кумановска битка, која се испоставила и као одлучујућа битка десила се само пар дана након што је Србија објавила рат Османлијском царству.

Кривоумна обмана модерног света свим средствима принуде изнуђује од светског људског фонда помиреност са животарењем физичким животом тела које однесе коначну победу над духом. Бројчана превласт плиткоумног потрошача, кривоумног интелектуалног егоисте и осталих подврста људских бескичмењака даје одрешене руке јавним и тајним контролорима људског стада. Појавни свет кулиса даноноћне друштвене маскараде служи као непрозирни параван иза кога не продире радознали поглед непосвећене руље.

„Још од давнина људи су празновали анђеле, јер по Старом завету, када су људи одступили од Бога, почели су се клањати створењима Божијим, стварајући од њих идоле и приносећи им жртве.

Пагани су их називали боговима и створитељима свега видљивог и невидљивог. То је било веома распрострањено за време светих апостола.

„Син Уроша I и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе Балканске и монахе Атонске да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана цара Бугарског и Ногаја цара Татарског, да би земље своје одбранио.

Ових дана се навршило тачно 100 година од славне Кумановске битке тог симбола ослобођења Србије од Турске власти. Победом код Куманова Српска војска је задала коначни ударац у сламању петвековне Турске владавине а ослобођење Старе Србије је постало питање дана. Тих дана, пре почетка Првог балканског рата, у Србији се десило оно што се у Срба ретко догађа, једно општенародно јединство: власти, цркве, народа, и они од пера и они које је хранила мотика сви су брујали само једну реч која им је овладала и срцем и умом – КОСОВО.