На празник Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра, Његово Преосвештенство Епископ рашко–призренски у егзилу г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете Тројице у Кули.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О САВРШЕНОМ МИЛОСРЂУ

Лука 6, 31-36. Зач. 26.

Кад би се људи сваки дан сећали милосрђа Божијег према себи и они би били милосрдни један према другом.

Ништа тако не чини једнога човека немилосрдним као вера да нико нема милосрђа према њему. Нико? А где је Бог?

Дана 11. октобра, када обележавамо спомен Светог преподобномученика Харитона Косовског, истоимени манастир ЕРП у егзилу у Сурдуку свечано је прославио свог небеског заштитиника.  

Поводом храмовне славе, празника Зачећа Светог Јована Крститеља, 6. октобра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу г. Ксенофонт служио је, у истоименом манастиру у Љуљацима Свету Архијерејску Литургију

Синаксар:

Месеца септембра, 28. дана, празнујемо спомен Преподобномученика Харитона Косовског, који је пострадао од злочинаца у Призрену, јуна 1999. године. Његово намучено и обезглављено тело пронађено је у околини Призрена у месецу августу Лета Господњег 2000.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О БОГАТОМ РИБОЛОВУ

Лука 5, 1-11. Зач. 17.

Бог је дародавац свих добрих дарова. И сваки дар Божији је савршен, и то савршен у толикој мери да наводи људе на чуђење. Чудо и није ништа друго до дар Божији коме се људи чуде. А људи се чуде даровима Божијим због савршенства тих дарова.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСТРАЈНОСТИ У ВЕРИ И МОЛИТВИ

Матеј 15, 21-28. Зач. 62

Нико не може осетити сласт добра без истрајности у добру. Јер на путу ка добру прво се сретају горчине па онда сласти.

Сва је природа препуна поуке о истрајности. Зар би младе шибљике постале моћном шумом, кад би се уплашиле од ветрова и снегова?

На празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу г. Ксенофонт  служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светих српских просветитеља у Колумбусу, САД, уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског г. Максима и неколико свештенослужитеља епархије.

У свом дубоко домостроитељном промишљању у делу спасења рода људскога Господ је од крста, који је некада био знак настрашније казне и понижења, начинио свепобедни симбол спасоносне вере хришћанске. Крст је, наиме, некада био симбол одмазде највећим злочинцима, јер је распеће на крсту била једна од најстрашнијих начина смртне одмазде заробљеницима и осуђеницима, на коме би они умирали полагано у најстрашнијим мукама.