Благовести у Нишу

Празник Благовести у Нишу је ове године добио и посебан смисао, будући обележен заиста благом вешћу за сваку побожну душу, а то је оснивање новог богослужбеног места Епархије рашко-призренске у егзилу.

Побуђени својом хришћанском савешћу у ревношћу за веру, нишки Светосавци су се побринули да обезбеде простор и да на свој захтев приме неколико монаха и клирика Епархије рашко-призренске у егзилу. Изнајмљени простор налази се недалеко од самог града, о чему је детаљно већ писано на сајту, а на празник Благовести одслужена је и прва Литургија у новооснованом богослужбеном месту, у катакомбној капели посвећеној светом Архистратигу Михаилу.

На Светој Литургији је чиноначалствовао архимандрит, отац Николај црноречки игуман у егзилу, уз саслуживање јеромонаха Агапита, старешине поменуте капеле. Литургији је присуствовало шездесетак верника. Ново богослужбено место у Нишу представља знак духовног стражења и будности нашег црквеног народа, чија савест забринута због досадашњих и предстојећих дешавања у њиховом граду чврсто одстојава на бранику Светосавља, не допуштајући себи починак и спавање сада када је настало време борбе и потребе пружања отпора нарушавању Цркве, црквеног поретка и светих догмата.

Као што река када се прегради нађе свој пут и излије се у више нових потока и река, тако се и стешњена и прогоњена Епархија рашко-призренска у егзилу излива по целој нашој светој и намученој Српској земљи, управо у виду нових богослужбених места, појачавана притокама освешћених и савесних Светосаваца, којима не недостаје ревности и пожртвовања којим смело стају у редове оних, који се боре за очување наше свете вере и Свете Цркве.

Иако је малено братство нишке катакомбе већ изложено претњама и застрашивању нишког свештенства верног више Патријарху Иринеју, декларисаном екуменисти, а мање Богу Живоме, знамо да је моћан Господ Саваот и Његов велики Архистратиг Михаило, да ову светосавску реку оснажи и укрепи, како би спрала све наслаге јереси и безакоња које покушавају да прекрију Пресветли лик Богочовека Христа, уписаног у народу Српском руком првосветитеља наше Цркве Светим Савом и крвљу војски мученика, који свој живот дадоше за очување вере нам отачке.